Opranim novcem narko kartela Darka Šarića i Rodoljuba Radulovića indirektno je finansirana jedna politička stranka u Srbiji, pokazala je prethodna finansijska istraga policije, tvrde izvori Danasa koji su imali uvid u istražne materijale.
Prema tim tvrdnjama, pre dve godine, utvrđen je put novca preko jedne austrijske banke, potekao od Radulovića, koji je potom „provučen“ kroz više uplata i isplata i potom indirektno, preko donatora koji nisu u direktnoj vezi sa njim, uplaćen na račun ove partije. Sagovornik našeg lista tvrdi da o tome u istražnim materijalima i danas postoje pisani tragovi.
U Tužilaštvu za organizovani kriminal nije bilo potvrde o proširenju finansijske istrage protiv Radulovića, kao ni o njegovim političkim i policijskim vezama.
Sem najnovije optužnice koja je pre nekoliko dana stupila na snagu, za šverc više od 1,8 tona kokaina, Radulovićevo ime pridruženo je i prvobitnoj optužnici za pranje novca Šarićevog klana, po kojoj je suđenje počelo 2011. u Specijalnom sudu.
Kada je reč o Radulovićevim političkim vezama, koje su ovih dana u žiži pažnje, pošto je premijer i ministar policije Ivica Dačić javno potvrdio da se dva puta sreo sa njim 2008. godine, mogućnost, da su one dokumentovane i u sudskim dokazima, a ne samo u policiji, postoji.
Takođe, moguće je i da su u dokaznom materijalu za sud zabeleženi transkripti razgovora Radulovića sa ljudima iz vrha MUP, kao i međusobni Šarića i Radulovića.
Kako je Danasu rečeno u Specijalnom sudu, većina od 130 diskova na kojima su snimljeni razgovori članova Radulovićevog i Šarićevog kartela i njihovi transkripti, mogući su deo dokaznog materijala, u dva velika objedinjena procesa za šverc droge i pranje novca.
Danas podseća da je štampa objavila kopiju službene beleške Uprave kriminalističke policije iz 2010. godine, gde se navodi pomenuti broj diskova. Prema tumačenju iz suda, postupak sa dokaznim materijalom dobijenim na osnovu prisluškivanja i snimanja je takav da se u MUP-u preslušava više puta, i prave transkripti.
Potom se prosleđuje tužilaštvu, koje dalje odlučuje šta će koristiti kao dokazni materijal. Kad se to javno izvodi kao dokaz, osoba čiji se transkript razgovora pročita u sudu, bilo okrivljena bilo svedok, treba da potvrdi da je to njen broj telefona i da je to njen razgovor.
Prema iskustvu u izvođenju dokaza u sudu, na jedan disk može da bude snimljeno i do hiljadu razgovora. Uprava kriminalističke policije ima ovlašćenja da snima razgovore osumnjičenih i da presreće komunikacije, i to samo po odobrenju tužioca.
Dva velika procesa članovima Šarićevog kartela za šverc više od tri tone kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu, po pet objedinjenih optužnica, te za pranje novca, trebalo bi da se nastave u drugoj polovini februara pred Specijalnim sudom u Beogradu.
U oba procesa ima više svedoka-saradnika, a devet osoba već je osuđeno sporazumom sa Tužilaštvom o priznavanju krivice. Suđenje Raduloviću, po optužnici koja je upravo potvrđena, verovatno će biti pridodato postojećem procesu za kokain, a videće se koji će dokazni materijal u vidu transkripata biti predočen sudu.
Moguće je da među njima budu i video-snimci susreta ljudi iz vrha MUP-a sa Radulovićem s kraja 2008. i početka 2009, ali u ovoj fazi postupka to nije izvesno. Inače, prema nezvaničnim tvrdnjama upućenih u spise predmeta Šarić, Darko Šarić, označen donedavno kao glavni organizator grupe, „na merama“ je od 2005.
Prema pisanju istraživačkog portala CINS, tokom osamdesetih godina Rodoljub Radulović osnovao je firmu Yox Austria, koja je trgovala naftnim gorivom.
U međunarodnoj parnici iz 1991. firma Transpetrol tvrdi da nikad nije naplatila prodatu naftu Yoksu. U dokumentima Okružnog suda iz Palm Biča navodi se da je Radulović dosledno lagao o svojoj imovini i slao lažne izveštaje o kreditima kod Jugobanke, sve do odbacivanja parnice zbog nenadležnosti 1995.
Radulovića je tužila i velika ruska naftna kompanija Lukoil, takođe za neplaćanje isporuka nafte, a protiv njega je presudio i sud u Moskvi.
Radulovć je u to vreme na Kajmanskim ostrvima registrovao više lažnih firmi za promet naftom, a za jednu od njih, Ramoil holding, utvrđeno je da je imala samo poštansko sanduče.
U parnicama Radulović se pravdao kako nije morao platiti za naftu zbog embarga UN koji je zabranjivao građanima Jugoslavije da sklapaju ugovore sa stranim firmama.
