Od Remize do Trga. Od Tomislavca do Autobusnog. U kojem god smjeru, u kojem god tramvaju, s kartom ili bez nje - Zdravko Hasan nije kontrolor od kojeg se bježi.
"Kada dođeš u kontrolu oni to svi doživljavaju ozbiljno, kao da ga gledaš ko da je nešto ukrao, a ima sve. A ti onda imaš pristup lagano i opuštajuće, da vide da karta nije na prvom mjestu. I zato ih pitaš dobar dan, je l' sve u redu", objašnjava Zdravko Hasan, kondukter ZET-a.
"On je uvijek takav, ujutro nas sa svojom spikom i pozitivom razbudi", tvrdi Mila Vidović, kontrolorka ZET-a.
22 godine radi u ZET-ovoj kontroli, nagledao se svega. S putnicima zna slaviti položene ispitne, njemu se jadaju zbog lošeg dana i zbog ljubavnih problema. Nekada su ljudi znali bježati kada uđe, vikati zbog kazne, a bilo je i nasilja. Danas toga - kaže, više nema.
"Idemo mi na autobus za Goricu. Ja s kolegom. I cura tu na Remizi baš, na telefonu. Kaže, ma dajte nemojte me sada, doma mi kaos, ne radi struja, kablovi. I kažemo mi, pa dobro možemo li pomoći? Na kraju je kolega njoj popravio antenu i struju. Eto vidite", kaže Hasan.
U njegovoj šihti ima i švercanja. Zabravio sam novčanik, nisam znao da mi je istekla karta, roditeljima sjeda plaća 20-tog, mama mi nije dala za pokaz. Ima svega.
-Bježite li kad uđe? "Da. -Ima li ili ne imali kartu - bježite? Da. Pokušavam imati kartu", govori Ena iz Zagreba.
-Kakvi su kontrolori ovako inače? "Pa ja mislim da su dosta tolerantni, ne gnjave previše, ako nemate kartu - natjeraju vas da je kupite", tvrdi Mirjana Blažević iz Zagreba.
Kroz prste se ne gleda ni rodbini ni prijateljima - kartu svi moraju imati. Ali, i kontrolori su se nekada švercali.
"Došla sam u ZET raditi 88'. Imala sam službeni broj, iskaznicu sve. I išla sam samo jednu stanicu bez karte. I uhvati me kontrola i morala sam platiti kaznu bez obzira što sam radila u ZET-u. To nikada neću zaboraviti", objašnjava Vidović.
Možda vas na spomen njihova imena - uhvati panika i strah, ali s ovakvim kontrolorima i kazna vam pada lakše.
