Poslednjih nedelja dogodili su se zločini u kojima su pojedinci, bez kriminalnog dosijea, brutalno ubili bliske osobe, a zatim izvršili samoubistvo.
I pored toga što će mnogi reći da nismo dostigli "nivo" Amerike, u kojoj gotovo svakodnevno neko "iz čista mira" ubije kolege na poslu ili decu u školi, nema sumnje da je stres kao način života u Srbiji počeo da uzima danak.
Podatak da više od 300.000 ljudi u našoj zemlji ima neki psihički poremećaj jasno pokazuje da Srbi, usled hronične frustracije i straha kao načina života, sve češće postaju tempirane bombe, koje bi mogle da "eksplodiraju" u svakom trenutku.
Rezultati međunarodne studije, u kojoj je učestvovalo više od 5.000 ispitanika iz cele Evrope, od toga 640 iz Srbije, pokazuju da u našoj zemlji 24 odsto stanovništva pati od psihičkih poremećaja vezanih za strah, paničan strah ima svaki deseti stanovnik, a posle NATO bombardovanja čak 18 odsto osoba ima simptome posttraumatskog stresnog poremećaja, pišu "Novosti".
Nekada smo se čudili američkim vestima ili filmovima gde čovek posle otkaza maltretira porodicu ili uzme pušku i pobije prolaznike.
"Nažalost, na putu smo da to sada postane i naša stvarnost", konstatuje psihoterapeut Zoran Milivojević.
"Ljudi žive sa strepnjom i tremom pred onim što ih čeka. To je globalni fenomen, koji kod nas još nije došao do punog izražaja, jer smo devedesetih godina očvrsnuli i makar delimično se "vakcinisali" protiv kapitalističkog stresa".
Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da je broj mentalnih poremećaja porastao od 1999. godine. Pored stresnih poremećaja, konstantno su u porastu depresija, agresija, nasilje i suicid, kao i rekordna upotreba lekova za smirenje.
"Ne morate ni da budete stručnjak da biste uvideli da mentalno stanje nacije nikada nije bilo gore. Ranije su još postojali optimizam i nada da će se stvari promeniti nabolje, ali sada je apatija potpuno zamenila veru u bolje sutra", objašnjava za "Novosti" psiholog Aleksandra Janković.
Ako smo po visini mesečne zarade na samom evropskom dnu, a među vodećim kada su u pitanju oboleli od karcinoma, po broju izbeglica i konzumiranju cigareta i alkohola, nije ni čudo što stručnjaci upozoravaju da je psihičko stanje nacije alarmantno.
"U zemlji gde je stepen nezaposlenosti prestao da se meri, imate armiju isfrustriranih i bezvoljnih ljudi. Frustracija se akumulira, potiskuje i vremenom stvara jak stepen agresivnosti", kaže Jankovićeva.
Prema mišljenju stručnjaka, Srbi su "mentalno zapušteni" i za pomoć se obraćaju tek kada dođu u najgoru fazu. Ljude je i dalje sramota da odu kod psihologa, dok se na Zapadu ovo ne razlikuje od odlaska kod zubara. Takođe, kada se u Srbiji sazna da neko koristi psihijatrijske usluge, ta osoba se šikanira, često ostaje i bez posla, prijatelja...
Među srednjom generacijom sve više je u porastu nasilje u porodici. To su do juče bili normalni porodični ljudi, koji su postali tehnološki viškovi, bez šanse da se prekvalifikuju. S druge strane, kod mladih je, u odsustvu perspektive i sistema vrednosti, agresivnost postala norma ponašanja.
Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prošle godine je izdato 6.932.840 kutija lekova. Lekove za smirenje u Srbiji, o trošku osiguranja, pije više od 1,3 miliona stanovnika.
S obzirom na to da postoje razni kanali preko kojih se bez recepta nabavljaju ovi lekovi, stručnjaci pretpostavljaju da je pravi broj korisnika daleko veći, pišu "Novosti".
Svake godine u Srbiji se ubije nekoliko desetina tinejdžera, a procenjuje se da čak 150 puta više njih ima samoubilačke tendencije.
Po broju samoubistava, Srbija je iznad evropskog proseka. Po ovom pitanju u poslednjih 20 godina prednjači Vojvodina sa 28 samoubica na 100.000 stanovnika.
Đoković kao terapeut
U prethodnih dvadeset godina uspesi sportista bili su odlično sredstvo koje je lečilo frustriranost nacije zbog raznih poraza. U poslednje vreme ulogu terapeuta Srbije preuzeo je Novak Đoković.
Momenat kada Novak uz našu trobojku podiže pehar budi osećaj koji nam najviše nedostaje - ukus pobede.
"Ovo je veoma bitno, jer Novak predstavlja najbolji uzor mladima. Nažalost, većina devojaka i mladića Srbiju vidi kao močvaru, zemlju iz koje treba pobeći. A nisu više mračne devedesete, koje su dugo bile izgovor", upozorava Zoran Milivojević
