U Srbiji ima sve manje humanosti, a jedan od razloga što ljudi ne daju više para u humanitarne svrhe jeste i totalna neuređenost jednog dela ove oblasti.
Naime, po zakonu skupljanjem humanitarne pomoći legalno imaju pravo da se bave neprofitne ustanove, odnosno humanitarne organizacije.
One su dužne da javno objavljuju finansijske izveštaje na kraju godine, kao i da svaki dinar koji dobiju pravdaju. Iako se čini da je to na prvi pogled jednostavno, zapravo veoma je komplikovano i potrebna je čitava jedna organizacija da biste mogli da skupljate novac u humanitarne svrhe.
Naprimer, Fond B92 je jedna od organizacija koja transparentno radi svoj posao ali su nam u fondu objasnili da je za svaku humanitarnu akciju potrebno dosta priprema.
- Naš princip je da se odredi tačno šta se kupuje i koliko je novca potrebno za to. Recimo, kada smo kupovali inkubatore za bebe znali smo koliko nam je sredstava potrebno za određen broj inkubatora, i čim smo skupili taj novac akcija ja prestala. Ali bilo je i dalje zainteresovanih ljudi i firmi koje su htele da daju novac pa smo morali da im objasnimo da je ova akcija završena, i da im ponudimo da učestvuju u nekim drugim sličnim akcijama - objasnili su nam u fondu.
Objasnili su nam da se prvo sazna šta je potrebno, naprimer za porodilišta, a onda se raspiše tender kako bi se dobila i najpovoljnija cena opreme koja je potrebna. U slučaju da je potrebna specifična oprema koju pravi svega nekoliko firmi onda se od njih direktno traži najpovoljnija ponuda. Tek kada se to uradi, onda se odredi tačna količina novca koja je potrebna i kreće se u skupljanje para.
Međutim, u fondu su nam rekli da u skupljanju novca za humanitarne svrhe u Srbiji postoji jedna "siva zona" koju država ne kontroliše na pravi način.
- Na zapadu nemate pravo da skupljate humanitarnu pomoć ako niste registrovana organizacija i tu postoje neka pravila igre. Međutim, u Srbiji se dešava da neki ljudi individualno skupljaju novac i da se posle ne zna kako se sa tim novcem raspolaže i da li se on zaista troši u prave svrhe - objasnili su nam u fondu.
Inače, humanitarne organizacije se registruju kod Agencije za privredne registre i za to nije potreban veliki novac, ali je potrebno da ispune određene zakonske uslove kao što je predaja statusa organizacije i slično.
Međutim, postoji i tamna strana humanosti a to su ljudi koji sami prave namenske račune u bankama za skupljanje novca. Obično se radi o parama za hitne operacije, ali ima tu i akcija za pomoć životinjama i sličnih stvari.
Kako smo uspeli da saznamo, ne postoji zakon koji reguliše kako će neko ko je otvorio ovakav račun da raspolaže s parama, niti se time bave institucije u Srbiji.
Najveći problem je u namenskim računima koji se individualno otvaraju jeste što postoji opasnost da na računa stigne više novca nego što je potrebno a taj novac može biti potrošen na način kako to odredi onaj ko ga je otvorio.
Nažalost, u institucijama su nam rekli da se u principu ne proverava da li ono što uplatite na nečiji individualni račun zaista završi za operaciju, i šta se dešava ako naprimer pacijent kome su pare namenjene umre pre nego što bude operisan. U praksi se nekoliko puta pokazalo da su roditelji novac koji bi dobili na taj način preusmeravali za pomoć nekoj drugoj deci, ali postoje i neki drugi računi kao što su oni za životinjska prihvatilišta koje niko ne proverava.
Takođe, dešavalo se i da na ime skupljanja pomoći za naše ljude na Kosovu mnogi iskoriste zakonsku rupu i taj novac ne dođe do Srba sa severa pokrajine.
U Ministarstvu finansija rekli su nam da su oni nadležni za proveru korisnika budžeta, a pošto humanitarne organizacije ne koriste ova sredstva, onda ih oni ne proveravaju. Sem što se proveravaju eventualne poreske obaveze humanitaraca.
Međutim, pošto se ovakva udruženja registruju kao nevladine organizacije, za njih je nadležno Ministarstvo pravde i državne uprave.
U ovom ministarstvu su nam rekli da oni proveravaju registrovana humanitarna udruženja, ali da se ne bave individualnim "skupljačima".
- Kada namenski račun otvara fizičko lice na banci je da proveri kako se taj namenski račun otvara i Ministarstvo pravde nema veze sa tim. Da se radi o udruženju onda bi to bilo drugačije - rekli su nam oni.
Međutim, Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije kaže za Trojku da banke ne proveravaju kako neko troši novac sa namenskog računa, niti je to njihova zakonska obaveza.
- Banke ne znaju na koji se način troši novac sa namenskih računa. Sa tog računa ovlašćena lica koja imaju deponovani potpis mogu da kontrolišu novac a šta se dešava recimo kada se skupi više novca nego što je potrebno za neku humanitarnu akciju, to banke ne znaju i ne mogu da odgovaraju. Za banku je to isti račun kao kada ga privano lice otvori i banka nema pravo da kontroliše kako se rukovodi tim sredstvima - objasnio je Dugalić.
Zanimljivo je da u Ministarstvu pravde nisu znali da nam objasne na koji način bi neko ko da novac u humanitarne svrhe mogao da ga vrati, ukoliko smatra da je prevaren. Ali su nam u Ministarstvu finansija objasnili da je jedini način da prijavite onoga ko je skupljao pare, nakon čega bi policija i sudstvo trebali da odrade svoj posao.
