Smeh je univerzalni jezik za sve ljude na planeti. Opšte je prihvaćeno i odavno poznato da smeh ima lekovito dejstvo na ljudski organizam. Ovom procesu su ozbiljno pristupili i naučnici.
Smejanje je odlično za srce i pluća, povećava količinu kiseonika u telu što je dobro za respiratorni sistem, piše Delivering Happines.
Naučnici su procenili da pravi smeh podstiče srce da kuca jednako kao i 15 minuta vežbanja na biciklu. Istovremeno, dolazi i do ispuštanja endorfina, dok je nivo hormona stresa smanjen.
Dok se smejemo, koordinirano radi niz mišića uključujući i one stomaka, lica, leđa i nogu. Smeh deluje povoljno i na imunološki sistem.
Šale jačaju osećaj pripadnosti i psihološki nas povezuju s drugima. Na taj način se suzbija i osećaj otuđenosti koji je jedan od važnijih faktora koji doprinose depresiji.
Jeste li se ikad pitali ko se smeje više, muškarci ili žene? Robert Provin, autor knjige "Smeh: Naučna istraga", ima odgovor. Kao profesor neuropshijatrije na merilednskom univerzitetu u Baltimoru on je deset godina ozbiljno proučavao smeh. Nakon detaljnog proučavanja prof. Provin i njegov tim su zaključili nekoliko zanimljivih stvari:
1. Smeh je univerzalni jezik. Smeh je instinktivno ponašanje, kojeg praktikuju i razumeju ljudi svih kultura.
2. U većini slučajeva smeh nije posledica humora, važnija je veza između ljudi. Mi se 30 puta više smejemo u društvu nego kad smo sami (bez TV-a, knjiga i sličnih izvora zabave).
3. Smeh najčešće sledi nakon nekog komentara u sklopu razgovora, a manje nakon formalnog vica
4. Govornik se obično smeje više od slušaoca.
5. U grupi, žene se smeju više od muškaraca. Žene se i češće smeju muškarcima, nego što se muškarci smeju ženama.
6. Smeh se javlja u kratkim uzvicima ha-ha, ho-ho ili hi-hi koji se ponavljaju svakih pet sekundi.
7. Većina ljudi se ne može smejati po naredbi, smeh nije nešto što se može lako proizvesti svesno.
8. Smeh je zarazan.
