Tek što su se stišali aplauzi za zajedničko srpsko–rusko zavarivanje prve cevi na trasi gasovoda "Južnog toka", pred Srbijom se našao pravi problem.
Postavlja se pitanje: ko će da zavari i postavi 400.000 tona cevi kroz našu zemlju u dužini od oko 420 kilometara?
Do početka tog velikog posla ostalo je nešto manje od dva meseca. Otuda i pitanje – ima li Srbija tih majstora i firmi spremnih i sposobnih za tako veliki i tehnološki izazovan posao?
Zakonska i ostala regulativa ovog puta Srbijagasu nije prepreka, jer je ugovor sa Rusima napravljen tako da se uposli što više domaće industrije. Ali koliko je to zaista realno?
Pitanje kvalifikovane radne snage u Srbiji postavio je pre nekoliko dana i nemački ambasadora Hajnc Vilhem, koji je rekao da nemačke kompanije ne mogu da nađu kvalifikovane radnike.
Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, na pitanje da li Srbija ima dovoljno kvalifikovanih radnika , kao i da li je firma za gradnju gasovoda kratka sa vremenom, tvrdi da vremena ima dovoljno.
"Kada su u pitanju radnici, teško je reći koliko će moći da se angažuje domaća operativa. Kako bi u što većoj meri uposlili domaću industriju, razmišlja se da se firme ujedine i tako angažuju što više naših radnika", kaže Bajatović za današnju "Politiku".
"Politika" navodi da je Bajatović svestan toga da je sve što je valjalo zanatlija i kvalifikovanih radnika odavno otišlo iz Srbije, pa je prvo pitanje kako vratiti te ljude i reći im "Trebate nam za dve godine dok ne završimo Južni tok, a onda se vratite odakle ste i došli".
Najveći problem je u tehnološkoj zastarelosti, koje nismo ni svesni, kaže on i dodaje da to nije slučaj kada su u pitanju inženjeri, mašinci, odnosno visokoobrazovani koji rade na projektovanju.
"Najveći problem biće s variocima pošto na zavarivanju ovih cevi ne može biti angažovan neko ko radi u auto-limarskoj radnji, već radnik koji ume da koristi tehnologiju najsavremenijeg zavarivanja, budući da je sve automatizovano", kaže Bajatović.
On dodaje i da će takođe biti problem u sa cevopolagačima, s obzirom na veličine cevi, kao i s tunelima koji treba da se kopaju podno Dunava.
Na izgradnji deonice gasovoda kroz Srbiju, dugoj 421 kilometar, prema procenama, u prvoj fazi radova biće direktno zaposleno pet hiljada, a posredno svih 100.000 radnika iz naših građevinskih kompanija, proizvođača opreme i uslužnih preduzeća.
Sudeći po svemu tome, postoji realna bojazan da nam "ponestane" izvestan broj radnika.
Na pitanje da li to znači da ćemo morati da "uvozimo", radnike iz Rusije, Bajatović kaže da oni nude pomoć i da će sigurno deo operative biti Gaspromov, budući da imaju iskustva, jer su radili Severni tok.
