Najnovije spajanje Međunarodnog praznika rada i Uskrsa omogućiće zaposlenima u državnim firmama i upravi da se odmaraju šest vezanih dana. Računica poslodavaca pokazuje da svaki prazničan dan državni budžet, ali i privredu, košta između 23 i 29 miliona evra. Većina privatnika će tih dana ipak morati da radi da bi opstala na tržištu.
Srbi su maheri u spajanju praznika, pa nije čudo što 75 odsto mladih kod nas sanja posao u državnoj službi. Za privatnike, s druge strane, odmor od 1. do 7. maja ipak ne važi, a ni onaj 9. maj - Dan pobede, jer će većina njih i tada raditi.
- Za našu fabriku metalne ambalaže, to je puna sezona i moramo da radimo. Ekonomija je u teškoj situaciji i ne možemo da dozvolimo toliko praznovanja. Mora što više da se radi - kaže za 24 sata Radoslav Veselinović, vlasnik “Galeb grupe”.
Velo Mandžić iz Beograda, vlasnik pekare "Veltino", navodi da ni za tu branšu nema odmora.
- Radimo 365 dana godišnje, ne možemo mi sebi da dozvolimo da ne radimo. A zbog praznika gubi i privreda i država. Najveće gubitke imamo mi koji se bavimo proizvodnjom, dok oni što donose uredbe o praznicima uživaju - ogorčen je Mandžić.
Kad ne radi državna administracija – ne mogu ni privatnici
Da je spajanje praznika pogubno za proizvodnju, ističe i Zoran Mitrović, direktor “Viktorija grupe”.
- Ako državna administracija i banke ne rade, ni mi ne možemo da završavamo poslove. Zato ćemo imati samo dežurstva, a i to nam povećava troškove, jer po ugovoru sa sindikatima dnevnice za praznik su više - kaže Mitrović.
Prema računici Unije poslodavaca Srbije, država po svakom neradnom danu gubi oko 12 miliona evra, dok se gubici privrede procenjuju između 11 i 17 miliona evra dnevno.
Državni sekretar za rad i zapošljavanje Zoran Martinović poručuje da je Ministarstvo rada moralo da spoji te dane, "inače bi postupili suprotno zakonu”.
