Ako vas upornost i trud dovedu do izuma koji će da promeni svet, to ne znači da ćete da dobijete zasluženi deo kolača u obliku slave, bogatstva ili bilo kakvog drugog priznanja.
Savršeni primeri za to su sledeći kreativci ili, bolje rečeno, genijalci, koji su svojim idejama i proizvodima potpuno promenili svet,a ostali nepoznati..
1. Sigel i Šuster, tvorci Supermena
Džeri Sigel i Džp Šuster zaslužni su za rađanje najvećeg superheroja svih vremena – Supermena. Ova se ikona popularne kulture prvi put pojavila u izdanju Action Comicsa (Akcijski stripovi) u junuu 1938, a kao zaseban strip počeo je da izlazi naredne godine. Nije trebalo dugo da zasja u punom sjaju i zaradi milione.
Supermen je pokrenuo stripove o superjunacima, postao je dominantan u američkom stripu, a kasnije smo u njemu uživali u mnogim filmovima, radijskim i televizijskim serijama, kao i video igricama.
Kako su ih zeznuli?
Supermenovi tvorci ipak su ostali bez ogromne zarade jer su, ne sluteći da će njihov superjunak doživeti takav uspeh, sva prava prodali DC Comiksu, i to za pišljivih 130 dolara.
Početkom ove godine Warner Bros je ipak dobio pravnu bitku protiv potomaka jednog od autora Supermena, čime je ostvario potpunu mogućnost korišćenja njegovog lika.
Sud u Los Anđelesu jednoglasno je odlučio da naslednici Džerija Sigela moraju da se pridržavaju pisma u kojem su prihvatili ponudu Varner Brosa za njihov udeo od 50 posto u Supermenu.
2. Filo T. Farnsvort, dečak sa farme koji je izmislio televiziju
Sa samo 14 godina, tačnije 1927. godine, ovaj je dečak u San Francisku emitovao prvu televizijsku sliku pomoću katodne cevi.
Kako su ga zeznuli?
Kad je mladi inovator sa 20 godina predao zahtev za patent, oglasio se Dejvid Sarnof iz Radio Korporejšn iz Amerike (RCA), koji nije bio oduševljen idejom da televizija zameni radio. A ako će se to već da se desi, onda će profit od toga da ubere RCA, a ne dečak sa farme.
Sarnof je tokom sledećih deset godina držao mladog Farnsvorta u šaci, priuštivši mu niz pravnih bitaka, u kojima je koristio razne sulude taktike ne bi li pazio na njega. U jednom je trenutku samo počeo da proizvodi TV bez da je išta isplatio Filu.
Jedino što je Farnsvort dobio od RCA bila je naknada od milion dolara za licencu, ali to nije bilo ni približno dovoljno za stres koji je pretrpeo, a koji se odrazio i na njegovo zdravlje, pa je postao invalid.
Tek mu je 20 godina nakon smrti odana počast koju je zaslužio. Žalosno, zar ne?
3. Edvin H. Armstrong, otac FM radija
Kad ste poslednji put slušali AM radio? Namerno? Kvalitet zvuka je toliko loš da je ipak bolje uživanje u tišini. Edvinu H. Armstrongu možete da zahvalite što je izmislio frekvencijski radio (FM), tako da zvučni signal može da izbegne smetnje do kojih dovodi električna oprema i atmosfera.
Kako su ga zeznuli? Činilo se da sve savrš eno funkcioniše, ali tada se u priču opet upetljao David Sarnof, koji se poigrao još jednim velikim umom.
S obzirom da je izgradio carstvo na AM radiju, Sarnofu nije bilo u interesu da ga zameni FM-om, pa se pobrinuo da RCA ne samo sabotira razvoj te nove tehnologije, nego da je i na sve načine stopira. Godine 1937. Armstrong je sam, iz svog džepa, napravio prvu FM radio stanicu i sve je konačno krenulo nabolje.
No, tu je prste opet umešao Sarnof i zatražio da se FM premesti na drugu frekvenciju kako bi onemogućio dobar prijem Armstrongove stanice. U kasnim 70-im, FM je napokon nadmašio AM, ali tada je već bilo kasno.
Armstrong je počinio samoubistvo 1954. godine skočivši s 13. sprata zgrade.
4. Džon Voker, tvorac šibica
Prva prava šibica nastala je u Engleskoj, a napravio je hemičar Džon Voker. Da bi upalile, provlačio ih je između presavijenog papira pokrivenog sitnim komadićima stakla.
Kako su ga zeznuli?
Voker, nesvestan važnosti svog izuma, radio je na njemu godinu dana, a onda sve zaboravio. Iako su mu prijatelji govorili da mora da patentira svoj revolucionarni izum, mislio je da to nije potrebno.
Za razliku od njega, postojali su ljudi koji su imali drugačiju viziju, pa su itekako bili svesni bogatstva koje mogu da zarade. Tako je 1829. godine Isak Holden poboljšao Vokerove šibice, ali baš kao i njegov prethodnik, nije patentirao svoj proizvod.
Tu se u priču upetljao Samjuel Džouns shvativši da su šibice jedan od najkorisnijih izuma u istoriji i da će pomoću njih da stekne bogatstvo. Patentirao ih je i prodavao pod nazivom Lucifers.
5. Geri Kildal, otac operativnog sistema
Upravo njemu možemo da zahvalimo što ne moramo da budemo geniji da bismo na računaru pronašli sve što nam je potrebnbo. Godine 1973. započeo je razvoj operativnog sistema CP/M (Kontrol Program/Monitor).
Kasnije je prozvan 'čovekom koji je mogao da bude Bil Gejts i pre Bila Gejtsa'.
Kako su ga zeznuli?
Priča govori da su trojica IBM-ovaca u leto 1980. godine došla u Digital Risrč Ink. (DRI) da razgovaraju o licenciranju vodećeg operativnog sistema njegove kompanije CP/M.
No, Geri Kildal ih je navodno pustio da gube vreme oko njegovog aviona, jer nije bio zainteresovan, pa su se frustrirani IBM-ovci okrenuli Bilu Gejtsu i njegovom operativnom sistemu MS-DOS. Eh, da je znao što je mogao da ima, ne bi bio tako ravnodušan...
