Prodekan za nastavu Fakulteta za fiziku hemiju profesor dr Miroslav Kuzmanović potvrdio je da su se na konkurs prijavile 42 žene, od kojih dve devojke sa visokim obrazovanjem.
Na pitanje koja je kandidatkinja primljena, on odgovara da je posao dobila osoba sa srednjom stručnom školom, jer su visokoobrazovane kandidatkinje – previše kvalifikovane.
Radica Milovanović (45), zahvaljujući kojoj je "Politika" saznala za ovu informaciju, kaže da sama na posao čeka od 18. godine, kada je završila srednju frizersku školu – smer scenski masker.
"Nikada nisam radila u struci, a uredno sam konkurisala – kuvala sam kafe u banci, radila u studentskoj menzi, čistila četiri godine u domu zdravlja, radila na prodaji zdrave hrane, po trafikama… Sa biroa nikad nisam pozvana, a od svih ovih poslova skupila sam oko osam godina staža", priča Radica.
Ona kaže da je ovakvi slučajevi uvek rastuže, jer kako da svojoj deci govori da završe fakultet i da posle čiste, kad zna da nema nikakvu vezu i nije član nijedne partije.
"Poražavajuće je da neko uloži u svoje znanje, a onda juri metlu da bi imao zdravstveno i socijalno osiguranje u državnoj službi, radno vreme i godišnji odmor, jer kod privatnika toga nema. I onda se pitamo zašto nam deca odlaze iz Srbije", rezignirano zaključuje Milovanovićeva.
Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kaže da je čuo za slične primere i da se na oglas za spremačicu u školi javi po 135 osoba sa diplomama fakulteta i srednje škole, što je tragedija za jednu državu.
"Ništa nije sramota raditi, ne potcenjujem nijedan rad, ja sam dete sa sela i radio sam sve fizičke poslove i na njivi i u štali… Ali ovo pokazuje da naše obrazovanje nije plansko, već prevaziđeno i zastarelo. Prvo je trebalo doneti strategiju razvoja države, da znamo koje kadrove želimo i u kom pravcu želimo da idemo, pa tek onda strategiju razvoja obrazovanja", smatra Brajković.
Prema njegovim rečima, u ovoj i sličnim pričama nije loše samo to što su ljudi uložili ogroman trud i vreme kako bi stekli određeno znanje i sada su primorani da traže poslove za koje nisu kvalifikovani, već i to što je država ulagala u kadar koji posle toga nije iskorišćen.
"Naravno da je dobro za pojedinca da se obrazuje, ali je katastrofa po državu da ulaže velike pare, a onda to ne iskoristi. I treba razumeti kada je posle ovakvih iskustava put tih ljudi sa diplomom – odlazak u inostranstvo", kaže Brajković.
Dr Jovan Filipović, izvršni direktor Grupe za prosperitet Srbije i profesor Fakulteta organizacionih nauka, koji sam, decenijama kreira sopstvenu bazu naših doktora nauka u inostranstvu, kaže da ovaj slučaj nije usamljen i da on, nažalost, pokazuje da se u Srbiji ne vrednuje znanje i da u ovoj zemlji ne postoji obrazovna politika.
"Na konkurs se nije prijavio neko ko je sad završio fakultet, već neko ko čeka godinama na birou i iz očaja se odlučio na ovaj potez", kaže profesor Filipović i dodaje da je u Srbiji osnovni problem neznanje, iz kojeg proizlaze svi ostali problemi, uključujući i korupciju.
U Srbiji je, inače, nezaposleno oko 760.000 ljudi, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, a od tog broja više od 50.000 ima diplomu fakulteta. Posao nema oko 207.000 mladih od 15 do 30 godina, oko 58 odsto ima srednje obrazovanje, dok je 63,3 odsto bez radnog iskustva.
A prema podacima "Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011–2020. godina", žene su više pogođene nezaposlenošću nego muškarci, uprkos višem obrazovnom nivou.
Nezaposlenost je najviše rasprostranjena među onima sa srednjim nivoom obrazovanja, s obzirom na to da je nešto više od dve trećine nezaposlenih završilo srednju školu.
Takođe, kako piše u ovom dokumentu, međunarodno iskustvo pokazuje da se verovatnoća nalaženja posla smanjuje proporcionalno dužini nezaposlenosti.
