- Organizovanje međunarodne konferencije po uzoru na Dejton u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova bilo bi pogubno po interese Srbije, jer bi to otvorilo mogućnost raznim međunarodnim mešetarima da otvore pitanje i Sandžaka i Vojvodine. Insistiranje na podeli Kosova, na dve države za dva naroda, za šta se ja zalažem, poslednja je linija odbrane srpskih nacionalnih interesa - kaže u intervjuu za „Blic“ Milorad Dodik, predsednik RS.
Kako komentarišete platformu Srbije o Kosovu?
- Veoma teško mi je sa ove pozicije da komentarišem političke procese u samoj Srbiji. Naš primarni princip je da pratimo Srbiju u onome šta odluči i tako ćemo da nastavimo. Kakva god pozicija Srbije o Kosovu bila, mi ćemo tu poziciju podržati s prvenstvenim razlogom da onemogućimo priznanje Kosova u BiH. S druge strane, opet kao čovek u jednom delu srpskog naroda koji je dobio legitimitet, kome Kosovo nije ništa manje važno, veoma je teško oteti se utisku da ne komentarišete to pitanje u smislu iskustva koje sam ovde stekao.
Šta vam govori to iskustvo?
- Kod nas su vršili centralizaciju u BiH, a ovde se vrši jedna disolucija koja u suštini u sebi ima isti proces, znači jačanje Kosova kao neke nezavisnosti, razgradnja Srbije kao države i, naravno, poniženje Srba kao nacije. To su osnovni elementi međunarodne politike na Kosovu. Opet sa određenom dozom otklona prema uzavrelim političkim tokovima u Beogradu, rizikujem kada ovo kažem. Mislim da mi moramo konačno da se razgraničimo sa Albancima, da sa njima ne možemo da gradimo suživot i ne možemo da gradimo zajedničku državu i našu budućnost na bazi pariteta koji bi se ostvario, recimo da se Kosovo vrati u državni sistem Srbije. Morali bi da se prave razni pariteti na bazi konstitutivnosti i prava na jezik i pismo što bi verovatno dovelo do toga da bi albanski jezik i pismo postali službeni jezici u samoj Srbiji.
Kosovo je sveto ime za mnoge Srbe.
- Kosovo kao imaginacija, kao naša verska ili ishodišna teritorija je jedna stvar. Ja kada govorim sada o Kosovu, govorim o činjenici da tamo postoji gotovo etnički čist prostor koji pokrivaju Albanci, koji su izgradili svoje institucije, koji bi sada hteli da grade vojsku, imaju međunarodnu podršku značajnog dela sveta i ti Albanci sada su faktor. Davno se otklonila priča da je to separacija i nasilno oduzimanje teritorije. Vi to sada ne možete da vratite. Prema tome, mislim da je politika što se tiče Kosova politika dve države za dva naroda, koja bi mogla da podrazumeva potrebu da se ta dva naroda razgraniče. Ne samo po nacionalnom već i teritorijalnom smislu.
Kakvu podelu predlažete?
- Ako bi recimo naš zahtev bio da se za sever Kosova obezbedi teritorijalno inkorporiranje u Srbiju, jer je tamo većina srpskog naroda, znači tih nekoliko opština koje se tamo nalaze sa jasnom porukom da Srbi sa juga koji žele da odu sa Kosova da Srbija treba da im garantuje i određene lokalitete i da im pomogne u stvaranju novih domaćinstava. Čak smo i mi spremni da budemo deo tog jednog procesa. Oni koji žele da ostanu, oni ostaju. Naravno da treba i dalje da imaju zaštitu Srbije kao države, ali u svakom slučaju učinila je sve da im ponudi određeni izlaz.
Šta bi RS mogla da ponudi narodu sa Kosova? - Oni nemaju posao ni na Kosovu, ali bismo mogli za početak da im ponudimo neko zemljište i da im pomognemo da naprave imanja, da jedan deo njih dobije poslove ili da ih podržimo da rade poljoprivredu ili na neki drugi način. Ionako sada bedno i siromašno žive tamo, plus su nesigurni. Ovde bi obezbedili sigurnost, na Kosovu neće imati nikada perspektivu. Sve je to viđeno kod nas, samo na drugačiji način se dešava tamo. I ta klizajuća priča, Kosovo će za par meseci ili godinu-dve dana, sa ovakvom politikom implementacije briselske politike postati de fakto nezavisno. Još samo formalno ostaje da ne kažu Beogradu da prizna Kosovo kao državu. Samo to će ostati, a sve ostalo će biti država. Usput će ta kritična masa članica UN dosegnuti jednog trenutka dovoljan broj da UN priznaju Kosovo. Zar je onda važno hoće li Srbija priznati Kosovo ili ne?
Da li je po vama onda ta platforma nerealna?
- Ne, nisam to rekao. Mi ćemo pratiti politiku Srbije i ono što ja govorim, govorim svoj lični stav. Kao što i sada drugi pričaju o toj platformi. Koliko sam razumeo, svi važni lideri tamo su razgovarali o platformi, ja i ne očekujem da mene neko pita za to, ali samo želim da iznesem stav za koji mislim da bi bio provodiv.
Ima li u srpskom rukovodstvu jedinstva po pitanju Kosova? - Nije ovde problem jedinstva srpskog naroda oko Kosova, ono postoji. Postoje razne varijacije, mi smo povređeni i poniženi sa Kosovom. Druga stvar, Kosovo u ovakvoj organizaciji i strukturi ne treba nikada priznati, bez obzira na to što je moguće da ga priznaju neke druge zemlje. Kosovo i zaštita srpskog naroda na Kosovu je apsolutno jedinstven pristup svih relevantnih faktora. Ja ne vidim neko nejedinstvo po pitanju Kosova u okviru srpskog političkog tela i naroda. Nejedinstvo je u EU, tamo pet zemalja nije priznalo Kosovo. Sva je priča da se integriše Kosovo, ali ne da se integriše u Srbiju, nego da se unutar sebe integriše, a to znači da se sever integriše.
Mislite li da će EU na kraju postaviti uslov Srbiji priznavanje Kosova, da bi je primili u Uniju?
- Naravno. Mislim da je ova priča oko Srbije i Evrope davanje ničega. Dali su kandidatski status bez datuma pregovora. Šta to znači? Ništa. Ozbiljna stvar su pregovori o pristupanju. Onda kada Evropa uđe u te pregovore i Srbija odluči da uradi sve što je neophodno i šta za tri godine sve ispuni, mora onda da je primi u Uniju. Evropa neće Srbiju dok se ne reši trajno rešenje za Kosovo.
Može li se rešenje Kosova odraziti i na konačno rešenje RS u BiH. Ima li to uzročno posledične veze?
- Prvo, suviše je blizu i suviše liči. Moguće je. Imate različite teorije o tome. Jedna govori o tome da će stranci kada završe to pospremanje na Kosovu ponovo se vratiti na BiH. Ali, mislim da su to spekulacije domaćih analitičara. Mislim da su stranci shvatili da je BiH neuspela priča i da u tom pogledu bilo kakva destabilizacija ovde može da izazove pažnju stranaca i ništa više. Sve ostalo je u domenu lokalnih stranih službenika u raznim ambasadama, ali ozbiljne intervencionističke mere međunarodne zajednice su ovde pokazane u prošlosti. Pokušaće se nešto kroz evropske integracije da se čini dodatno na centralizaciji BiH, što nije moguće, jer evropski procesi to ne traže. Ali neka masovna operacija nije moguća.
