Internetom se pronela dirljiva priča koja na najbolji mogući način ilustruje život savremene porodice i to koliko su ljudi postali “zavisni” od materijalnog.
Priču, koja vas sigurno neće ostaviti ravnošnima, prenosimo u celini i nadamo se da će poruka koju nosi stići do svih.
“Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i vide svog petogodišnjeg sina kako ga čeka na vratima. - Tata, smem li nešto da te pitam? - reče sin. - Da, naravno, reci, šta je? - odgovori tata. - Tata, koliko zarađuješ na sat? - To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš? - kaže otac gnevno. - Samo sam želeo da znam. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat? - Ako već moraš da znaš, zarađujem 50 dolara na sat. - Oh - reče dečak zamišljeno i nastavi: - Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara? Otac je bio besan: 'Ako je jedini razlog što me pitaš da ti dam 25 dolara taj da možeš da kupiš neku igračku ili sličnu besmislicu, onda se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečije ludorije! Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata. Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja. 'Kako se usuđuje da me pita takva pitanja samo da bi dobio novac?' - mislio je otac. Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio: 'Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara... Stvarno ne pita često za novac...' Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata. - Jesi zaspao, sine? - upitao je. - Ne, tata, budan sam – odgovorio je dečak. - Razmišljao sam... Možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio. Oh, hvala ti, tata! - bio je srećan dečak. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica. Kad je video da dečak već ima novac, opet je počeo da se ljuti. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca. - Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš? - planu otac. - Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam - odgovori dečak. - Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li da kupim sat tvog vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeram s tobom." Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj.”
Autor teksta ostao je nepoznat iako su mnogi preneli ovaj tekst i pokušali da saznaju ko je smislio ovako domišljatu priču. Ali, ono što je izrekao pogodilo je srž.
