Britanski premijer Dejvid Kameron odbacio je poziv argentinske predsednice Kristine Kiršner na pregovore o vraćanju Foklandskih ostrva Argentini, piše Gardijan.
Otvoreno pismo argentinske predsednice upućeno je povodom 180-godišnjice aneksije Foklanda.
Kiršnerova, koja koristi špansko ime za ostrva - Malvinska, navodi da su ona kao posledica kolonijalne politike Britanije na silu oteta od Argentine što je nanelo udarac teritorijalnoj celovitosti zemlje.
- Učiniću sve da zaštitim interese lokalnog stanovništva - rekao je Kameron, a njegov portparol je dodao da su stanovnici izrazili "jasnu želju da ostanu Britanci".
Argentinske apele odbacio je i Forin ofis, koji se obratio javnosti preko Tvitera porukom da stanovnici Foklandskih ostrva imaju pravo na samoopredeljenje i na izbor svoje budućnosti.
- Narod sa Foklanda je izabrao da bude britanski narod i to je njihovo pravo. Nema pregovora o suverenitetu ostrva dok to ne zatraže stanovnici ostrva - navodi Forin ofis na Tviteru.
Kiršnerova se poziva na to što je Generalna skupština UN 1965. godine "jednoglasno usvojila rezoluciju kojom se priznaje da je ankesija Malvinskih ostrva rezultat britanske kolonijalne politike i koja poziva zemlje da rešenje teritorijalnog spora bude postignuto pregovorima".
U odgovoru na pismo, čija je kopija prosleđena i generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, Kameron odgovara da većina od tri hiljade stanovnika ostrva podržava Britaniju.
Na referendumu, čije je održavanje planirano u martu, biće odlučeno da li će Foklandi ostati britanska teritorija. Kameron uverava da će Britanija "poštovati i štititi" interese lokalnog stanovništva.
Član Zakonodavne skupštine Foklandskih ostrva Beri Elsbi podržao je premijera, ističući da je opredeljenost za Britaniju - izbor stanovnika ostrva.
Foklandska ostrva udaljena su od Britanije 14.000 kilometara i, predstavljajući praktično vrata za Antarktik, obezbeđuju kontrolu nad delovima Atlantskog okeana sa izuzetno bogatim prirodnim resursima.
Spor između Britanije i Argentine datira od početka 19. veka kada su se na ostrvu pojavili prvi britanski naseljenici.
Oružani sukob počeo je 2. aprila 1982. godine, trajao je 74 dana i završio se britanskom pobedom.
Britanske naftne kompanije su 2010. godine jednostrano donele odluku da počnu sa istraživanjima nalazišta nafte u blizini arhipelaga što je uticalo da se sukob zaoštri, prenose ruski mediji.
Potez argentinske predsednice usledio je nakon što je britanska vlada krajem prošle godine donela odluku da, povodom dijamantskog jubileja kraljice Elizabete II, jedno područje Antarktika nazove po njoj, što je u Buenos Ajresu shvaćeno kao provokacija.
"Gardijan", međutim, navodi da kritičari Kiršnerove smatraju da predsednica Argentine - populista i nacionalista - pokušava da na ovaj način odvuče pažnju sa socijalnog nesklada kod kuće.
Kako piše londonski list, u padu je podrška Kiršnerovoj uoči parlamentarnih izbora u oktobru.
Britanski Forin ofis energično odbija mogućnost novih pregovora, ističući da o sudbini ostrva mogu da odluče samo njihovi stanovnici u skladu sa principom UN o samoopredeljenju.
Tvrdnje argentinske strane da su Argenticni proterani sa ostrva zvanični London odbacuje, tvrdeći da 1833. godine na ostrvu nije bilo civila, a da su pripadnici britanske mornarice proterali jedan argentinski garnizon.
