Francuski Le Monde objavio je tekst u kojem se osvrću na izveštaje Evropskog potrošačkog centra (CEC) "Programirana dotrajalost, proizvod potrošačkog društva", koje se bavi planiranom dotrajalošću proizvoda.
Proizvodi imaju planirano kratak vek trajanja kako bi kupci češće kupovali.
Naravno, mnogi su slične probleme već primetili i s razlogom pretpostavljaju da se radi upravo o ovom problemu, ali u ovom konkretnom slučaju radi se o istraživanju CEC-a i studentkinje Lydie Tollemar koji su zaključili da je vek trajanja proizvoda kratak iz lako razumljivog razloga - kupce valja naterati na češću kupovinu.
Proizvodi o kojima se radi najčešće su veš-mašine, mašine za pranje posuđa, televizori, računari, mobilni telefoni i slično.
Tzv. "funkcionalni kvarovi" zaslužni su za otkazivanje celog proizvoda. Konkretno je reč o malim kvarovima zbog kojih nakon nekog vremena otkazuje celi proizvod.
CEC tako ističe da veš-mašine u proseku mogu podneti između dve i dve i po hiljade pranja, a dotrajalost se potencira korišćenjem jeftinih ili manje kvalitetnih delova. Slično važi i za televizore koji su "programirani" da rade otprilike 20 hiljada sati.
Nije posebno iznenađenje da ista pravila važe i za pametne telefone koji najčešće prestaje da bude funkcionalan zbog kvarenja baterije ili rezervnih delova koje je nakon jednog trenutka nemoguće nabaviti.
CEC se posebno osvrnuo na iPod čija je baterija neodvojiva što zahteva kupovinu novog proizvoda.
CEC iz tog razloga poziva EU da se ozbiljno pozabavi ovim problemom i zatraži zakonsku regulativu veka trajanja određenog proizvoda.
