Ulcinjanin Mario Šurla (51) je oženjen, otac dvoje dece i nezaposlen. Ima kratku, kovrdžavu kosu i visok je skoro dva metra. U mladosti je igrao košarku, kasnije se bavio fotografijom, a danas pomalo ribari sa prijateljima. Mario je potomak afričke porodice koja je u Ulcinj došla da služi velikašima, navode Vijesti.
Njegov otac Rizo bio je vrhunski fotograf i po svom duhovitom i šmekerskom karakteru, ostavio snažan pečat u novijoj istoriji Ulcinja, posebno Pristana gde je imao fotografsku ranju. Mariov deda Said bio je sluga ulcinjskog velikaša Noš Prenke u Štoju.
Početkom prošlog veka sanjao je slobodu kao i većina njegovih crnih sunarodnika. Sloboda je došla kasnije, osvojio je Rizo za sebe i svoje potomstvo...
- Naravno da sam slobodan čovek. I moj otac je veći deo života imao potpunu slobodu. Deda je bio nešto kao poluslobodnjak, jer je u Štoju kod Prenke radio, obrađivao i čuvao imanje ali je imao vremena i da se bavi ribolovom - kaže Mario.
Said i Rizo pripadaju čistokrvnoj lozi afričkih crnaca koji su vekovima iz afričkih zemalja dovođeni u Ulcinj da služe. Mario ima nešto svetliju put od svog oca i dede što je posledica mešovitog braka Riza i meštanke Nade.
A sve je počelo davno - još pre dolaska Turaka, u vreme kada su ulcinjski gusari imali tesne veze sa gusarima Alžira, Malte i Tunisa. Gusari su dovodili crnce iz tih i još nekih afričkih zemalja i prodavali ih bogatim Ulcinjanima da ih služe.
Izgubili veze sa domovinom
Svi crnci koji danas žive u Ulcinju, kako kaže Mario, direktni su potomci njegovog dede, ali su on, njegov sin Stefan i bratanac Renato, jedini potomci sa muške strane.
- Rizo mi je govorio da su naši preci služili kod ulcinjske familije Šurla. Otuda nam i prezime. Rizo je kasnije uz Šurla dodao i Arap kao drugo prezime. Njegov brat Dželjo i bratanac Džani prezime Šurla, zamenili su prezimenom Arap. Ja sam zadržao samo Šurla kao uspomenu na našu prošlost - priča Mario.
Rizo i Dželjo
Profesor Đurđica Petrović u svom radu ističe da su crnci prezimena gospodara uzimali zato što nisu znali svoja, budući da su u Ulcinj stizali mladi.
Mario trenutno živi crnogorsku zbilju i deli sudbinu svojih prijatelja i komšija koji se bave ribolovom- kriza je učinila svoje i sa radnih mesta oduvala i one sa višom školom od trećeg stepena građevinske struke, što je on završio.
Amerikanac u vojsci
Mario je vojsku služio u Beloj crkvi, a potom u Beogradu. Kada je dobio prekomandu, dok je čekao da ga pozovu, vodnik koji je bio u hodniku brzo je otrčao do pukovnika. “Druže pukovniče, ovi sa prekomandom su nešto pobrkali. Izgleda da su nam poslali akademca iz Amerike”, kazao je vodnik sav zadihan. Pukovnik je tražio da ga odmah dovedu.
- Kada sam ušao i predstavio se, počeo je da smije. Ispričao mi je šta mu je vodnik rekao. Ne mogu da se setim da li mi je rekao da zna Riza ili da je čuo za njega. Svejedno, nesporazum je bio rešen - ispričao je Mario zgodu iz vojske.
Foto: Vijesti
