U doba kada se kompjuterski virusi koriste za međudržavnu špijunažu i kada su postali sredstvo ostvarenja ogromnih i skupih ciljeva, nije na odmet prisetiti se kako je sve počelo.
Prvi put kompjuterski virus pominje se 1949. godine u radu Džona fon Nojmana, koji je na Univerzitetu u Ilinoju održao predavanje „Teorija i organizacija složenih automata“.
U to vreme termin „kompjuterski virus“ još nije ni bio skovan, a Fon Nojman je na predavanju govorio o tome kako kompjuterski program može da bude napravljen tako da se samoreprodukuje.
Kasnije je iz toga proistekao rad „Teorija o samoreprodukujućim automatima“, a Nojman je proglašen za „oca kompjuterske virologije“.
No, prvi funkcionalni virus za personalne računare – Mozak (Brain), nastao tek 1986. godine i bio je sasvim rudimentaran.
Značajno se razlikovao od današnjih – i njegov cilj i način na koji je napravljen bio je drastično drugačiji.
Za početak, njegovi tvorci, braća Faruk i Alvi iz Pakistana, ne da nisu krili da su oni kreatori, već su ostavili svoj potpis u programskom kodu virusa.
Njih dvojica su – za razliku od današnjih tvoraca kompjuterskih virusa – uspešni biznismeni, vlasnici kompanije za pružanje internet usluga Brain Telecommunications Ltd.
Virus Brain je, inače, bio prilično bezopasan. U to vreme, internet još nije ušao u široku upotrebu pa se virus prenosio – samo na PC-ju, na DOS operativnom sistemu – preko disketa.
Pokretao se kada se pokrene i disketa, i ostavljao je poruku poput ove: Welcome to the Dungeon (c) 1986 Basit & Amjad (pvt) Ltd. Brain Computer Services.
Onda je sledila adresa autora i njihovi brojevi telefona, a na kraju i upozorenje: „Čuvajte se virusa. Kontaktirajte nas za vakcinaciju.“
Virus nije bio opasan po žrtve. On je zapravo samo menjao oznake diska na kom se nalazi. Dodeljivao mu je ime – Brain.
