Kad si bauštelac, onda okusiš i ovog rada na bijelo, a bogami i ovog na crno. Ministar Mrsić nešto prijeti da će se obračunati s radom na crno.
Nas bauštelce to ne brine jer mi:
- Imamo očni vid poput sokolovog, pa onu sivu inspektorsku škodu fabiju s grbom na vratima vidimo na 2 kilometra što nam daje dovoljno vremena da na fosnama popijemo pivu i ispušimo 2 cigarete, prije nego što ulovimo bježati. Nikad jebeno da se nauče doći u civilnom autu.
- Bauštelac zaposlen na crno trči 100 metara za nešto manje od 15 sekundi dok su inspektori totalno nespremni za bilo kakvo trčanje i lovljenje po gradilištu. Stvar je u tome da i mi i oni imamo preko 120 kila, samo naših 120 kila je brže.
- Kad vidi inspekciju, bauštelac je u stanju preskočiti ogradu visoku 3 metra bez ikakvih pomagala. Nama ni dan danas nije jasno zašto Blanka Vlašić skače preko one nisko postavljene letvice.
- BOA (Bauštelska obavještajna agencija) je na visokoprofesionalnom nivou, pa ako se dogodi da s jednog gradilišta ideš na drugo, tvoji kolege bauštelci te zovu na mobitel i javljaju "Ne dolazi, inspekcija je tu, najebaćeš ko žuti!". Normalno, u birtiji čekamo da inspekcija ode.
- Ako te pak inspektor nekim čudom zaskočio, uvijek te ljubazno pita osobnu iskaznicu, a ti mu na to odgovaraš "U kamionu mi je, idem po nju!". Kad odemo do kamiona, nikad se ne vraćamo.
- Jedina opasna situacija za nas bauštelce je… ukoliko je gradilište s 3 strane omeđeno morem, onda se bacamo na glavu u more i taj dan obično bude dan kad smo naučili plivati.
