Svaki član neke navijačke skupine reći će vam kako su gostovanja ono za što svi oni zapravo žive. I zaista, upečatljivijeg i živopisnijeg doživljaja od gostovanja, pogotovo na terenu ljutog rivala, nema. Za svaki se izlet u drugi grad ili državu obično vezuju brojne anegdote, neke simpatične, a provuče se i pokoja šokantna. Jednu takvu priču podijelili su na Facebook-stranici Balkan Hooligans, a događaje s gostovanja opisao je jedan torcidaš starog kova.
Objavu prenosimo u cijelosti kako ju je navijač Hajduka i napisao.
"CRVENA ZVEZDA - HAJDUK, osamdesetih godina prošlog stoljeća. TORCIDA OLD SCHOOL EX YU! CRVENA ZVEZDA – HAJDUK, 4. novembar 1984.
Bija sam tu utakmicu pa da ti napišem šta je bilo jer mi je to prvi Beograd pa san ga zapamtija najbolje. Neznan koliko nas je bilo sve skupa, možda stotinjak. Nije mi bilo svejedno ali su ovi stariji bili opušteni u vlaku pa mi je bilo lakše. Kad smo izašli na stanicu napali smo odma neke zvjezdaše koji su se tu zatekli. Neki naši su imali palice i dobro smo ih tu zgazili. Jednog trenutka netko je viknija 'eno Pampija' i Medo i Prle su se zaletili odma za njim ali mislim da ga nisu uspili uvatit.
Ja za togog Pampija nisam zna ali ovi neki su ga prepoznali jer je nosija očale i to one sa debelim staklima pa je bija lako uočljiv njima šta su ga znali jer je bija valjda prijatelj od Masla. Odatle smo otišli u hotel Palace. Bija je tu među nama i jedan stariji tip. Visok,crn. Njega znam jer je bija dosta stariji i dosta aktivan na sjeveru i na onim sastancima šta su se organizirali za navijače. Zaboravija sam mu ime.
Uzmali im šalove i zastave
On se mota oko uprave i sređiva je karte za utakmicu. Tu se nas dvadesetak odvojilo i krenili smo po gradu tražit zvjezdaše. Od ove mlađe ekipe mogu se sitit Dene i Jurića iz Varoša. Bili su tu i Ledić i Tečo sa Gripa. Njita i Matenda iz Siromašne. Medo,Mujo i još neki iz siromašne. Prle, Morison, Maslo, Đeri, Jela i Leska. Dvadesetak nas je bilo. Možda i više.
Photo: Miranda Cikotic/PIXSELL
Tri ili četiri puta smo napadali manje grupe i uzimali im šalove i zastave. Kraj marakane smo napali jednu njihovu grupu otprilike istog broja ka i nas ali ovi naši su imali palice i oni su se razbižali. Kraj partizanovog stadiona nas je zaustavila policija ali su nas i pustili jer je netko od naših reka da smo zvjezdaši jer je dosta naših imalo otete zvjezdine šalove. Na utakmici se upalilo 2-3 baklje a nas desetak je izašlo prije kraja utakmice. Kad smo došli na stanicu nije bilo nikoga pa smo prvim vlakom otišli u Vinkovce.
U Vinkovcima je Teču uvatilo kako krade i milicija je ubila boga u njemu. Zatvorilo mu je oko a kasnije u Splitu mu je stavilo i gips na ruku. Odprilike ovo je ono šta mogu napisat o toj utakmici iako je tu bilo još događaja kasnije na stanici ali ja sam već bija u Vinkovcima.
Okršaj s Grobarima
Sićan se još jednoga događaja u Beogradu na Zvijezdu godinu ili dvi posli. Milicija nas je stavila u onaj park kraj hotela Palace prije utakmice. U to vrime vodje grobara su bili Žare (to je oni koji se spominje u pismi o pokojnom Parangalu) i Pampi. Oko nas nekoliko milicionera, a u jednom momentu kroz njih se provlači taj Žare i ide sam prema nama. Neki od nas tili su skočit na njega ali Bosna, Prle i još neki stariji nisu dali nego su tili vidit šta oće tako da ga niko nije ni taka. A on uletija pitanjem, gde je Armando jer ka da ga je Armanda nešto cinka miliciji. Baza u svemu ovome je kako mu je uletija: "Šta je bre pederu, jajce jedno koga ćeš ti da cinkariš...", a mi svi zavarili od smija, niko ga nije taka, i tu se vidi koliko je bila jaka Torca u tin godinama. To kako ga je nazva Žare "Jajce jedno" postalo je toliko aktualno, da smo svi Armandu zajebavali Armanda - Agrokoka, čak mi se čini da je i grafit uletija negdi po gradu Armanda - Agrokoka", stoji u objavi na Facebook stranici Balkan Hooligans.
