Četiri velika imena predstavio je za Sportski.net naš proslavljeni komentator Božo Sušec.
"Ja sam s Milojkom Pantićem praktički bio u bračnom odnosu. Proveli smo toliko vremena zajedno na tim putovanjima, dijelili sobe i sve drugo, tako da smo stvarno bili i radili zajedno od 1976. godine i Montreala, kad su nas prozvali 'dvojac bez kormilara', pa sve do rata. A bili smo sto posto različiti, i po kulturi, i po odgoju, i po svemu, ali je to bilo očito dobro nadopunjavanje. Bilo je čak i pitanje na Kviskoteci, sjećam se: 'Kako se zove atletski učitelj Milojka Pantića?' I natjecatelj je točno odgovorio iz prve: 'Božo Sušec'", prisjetio se legendarni hrvatski komentator za Sportski.net i otkrio koji je bio životni Pantin gaf.
'Pantića je dugo pratio taj njegov najveći gaf u životu, godinama nije htio pričati o tome, zgražao se sam sebi što je to napravio. Bilo je finale, tad se to nije zvalo Dijamantne lige, nego Zlatne lige u Bruxellesu. U utrci na 1.500 metara je trčala jedna cura koja je imala onako plavi dres i Pantić je bio sto posto siguran da je to tadašnja jugoslavenska atletičarka Snežana Pajkić. Ona je bila prvakinja, to je bila njegova ljubimica i on je bio siguran da je to ona. A to je zapravo bila Francuskinja. I on je uglavnom trijumfalno prenosio kako Snežana Pajkić pobjeđuje, kako je odnijela pobjedu i onda kad je utrka završila, objavili su da je pobijedila ta Francuskinja, i to je bilo ono, čovjek je skoro umro, problijedio je... Jer utrka traje četiri minute i on je četiri minute sve govorio krivo." Prijenos odbojkaške reprezentacije Jugoslavije, a Pantić započinje: "Dobro veče, prijatelji FUDBALA!... (nakon pauze od 15-ak sekundi) ...i ostalih sportova."
"Tribine se žute – sve je u narandžastom."
"I nema Zidana da zida zidove na sredini terena."
Švicarska je osvojila zlatnu medalju, na semaforu piše 'Switzerland!': "I ta mala zemlja SVAZILEND je uspela da osvoji..."
Farsko Otočje – Jugoslavija, 1997. godine: "Savo Milošević je postigao gol, to je 12 pogodak Save Miloševića za Saveznu Republiku Nemačku."
Utrka na 400 metara na OI u Atlanti: "U stazi četiri je glavni favorit Michael Jackson... Pardon, Michael Jordan."
Tu se ubacuje sukomentator i kaže: "Da, kolega Pantić želi da kaže da je Michael Johnson u Americi popularan kao njih dvojica."
Španjolska – Jugoslavija: "I, gospodine Pedersen, zaista zaslužujete takvo prezime."
Jugoslavija – Češka, 1997: "Aut za Holandiju."
Jugoslavija – Iran, SP Francuska 1998: "I evo izlaze Peruanci na teren..."
"Naši nikako ne mogu da probiju njihovu odbranu, jer im je šesnaesterac prepun Peruanaca."
"Danas nije viđen lep fudbal jer su se Peruanci uglavnom branili."
http://www.youtube.com/embed/SN-_2GZxG_E S utakmice Crvena Zvezda – Partizan: "Izlaze Partizanovi igrači... A evo i naših."
S utakmice Arsenal – Ajax:Bergkamp izlazi iz igre u 22. minutu zbog ozljede, ulazi Patrick Viera. Na semaforu piše: '22. minutes, 10. Bergkamp out.'"
Komentar Milojka Pantića: "U igru se sprema iskusni Minutes s brojem 22!"
"Siniša, Siniša, dokazao si da si Siniša..."
"Na terenu su dva Stankovića, Dejan Stanković i Dejan Govedarica."
"Ovaj sudija je poznat po tome što kartone deli kao novogodišnje konfete."
"Prodato je 30.000 gledalaca... Pardon ulaznica!"
"On je bio odličan, pravi zaljubljenik u nogomet. Sjećam se kad sam ja već postao neko komentatorsko ime, te išao na Olimpijske igre i sve... I onda on mene pozove i kaže: 'Slušaj, Božo. Ti si dobar reporter. Ali ne možeš ti tako da provodiš život. Znaš ti šta u Jugoslaviji postoji? Pa postoji samo fudbal. Pa onda dugo, dugo, dugo... ništa. Pa je onda fudbal, pa opet fudbal... A ti radiš ovu neku atletiku, rukomet... Moraš da prenosiš fudbal ako želiš da postaneš veliki reporter.' To je bio njegov savjet.
Inače, Stojaković nije bio neki veliki luzer i kikser, ali reći ću njegov najveći biser. Na jednoj utakmici, ne znam kojoj, bila je u tijeku svečana predaja pokala. Tadašnji političar, bio je to predsjednik Savezne skupštine Jugoslavije Draža Marković, predavao je pokal kapetanu pobjedničke ekipe, a Stojaković govori:
'I evo našeg voljenoga Draže Mihajlovića...' I, naravno, Stojaković se smrznuo kad je shvatio da je rekao ime četničkog vojvode. Htjeli su ga suspendirati i kazniti, ali onda je stvarno nazvao taj Draža Marković i rekao: 'Pa nemojte čovjeka, očito se zabunio.' I on ga je spasio da mu ne ode glava." "Da, da... Dođi vamo bato, to se ne sme. Žuta karta!"
Jugoslavija – DDR Njemačka: "Kakav šut i izvanredna intervencija Ljukovčana... Samo malo, da vidimo zašto se Nemci raduju... Aha, Nemačka vodi 2:1."
"Kamerun mora da izvuče barem bod pred utakmicu sa Švajcarskom da bi osigurali prolaz... (pauza 10 sekundi) Oprostite, dragi gledaoci, Kamerun nije u istoj grupi sa Švajcarskom..."
"I sada ćemo sa automobilizma preći na konjizam."
Na utakmici reprezentacije Jugoslavije: "U počasnoj loži su i mnogi ugledni gosti i državnici na čelu sa Dražom Mihajlovićem!" (umjesto Markovićem)
"Mekmanamanaman." (Mc Manaman)
"Dobro vam veče, dragi gledaoci. Javljamo se iz Londona sa stadiona Park prinčeva."
Očigledno blago pijan: "Na stadionu se okupilo oko 30 hiljada dinara."
Ide usporena snimka poslije šanse, a Stojaković kaže: "A evo sada identične situacije."
"Drulović ulazi u šesnaesterac i... Padni tu!!!!!!"
"S njim sam isto bio jako dobar. Bio je drag čovjek, sportaš, osamdeset puta reprezentativac Jugoslavije u hokeju na ledu. Ali bio je superštreber. On se najviše pripremao od svih za prijenose, pisao si je sve i to po cijenu totalne gluposti. Recimo, pripremao se za finale Olimpijskog turnira u hokeju gdje su trebali igrati SSSR i SAD. I on si je sve pripremio, napisao unaprijed, pa tako i foru za Ruse: 'Evo, to su potezi iz Boljšoj teatra!'
Ali je problem što je u finale ušla Kanada, a ne SSSR. Međutim, to njemu nije smetalo, on je to prodao pod Kanadu i sve drugo što je pripremio. Čisto ruski prijenos je napravio. Ali on nije bio toliko veliki reporter kao recimo Stojaković, koji je sigurno bio veliki reporter, i Panta, koji je isto bio dosta značajan u to naše vrijeme." "Mihajlo Pjanović može da se poredi sa Mitrom Mirićem, zataji, ali kad eksplodira, nacija je na nogama."
Utakmica Lige prvaka između Manchester Uniteda i Borussije iz Dortmunda 1997. godine. Sastav Manchestera: "Na golu je Šmejkel, u odbrani su Geri Nivajl, Denis Irvajn, Geri Pelister, Henig Berg. U srednjem redu su Pol Suls, Niki Bats, Dejvid Bejkem i Roj Keni. U špicu su Endi Kol i Ole Gunar Solksjare!"
"Kolega, može mali remize ove utakmice."
"Lopta katkad ume da bude đavolja koža naduvana vazduhom."
"Faustino Asprilla je rođen i odrastao u vrletima istočnih Kordiljera."
Što pričaju komentatori u poluvremenu – Mihajlovski i Pantić
"Najdoski je odlično skočio, ali, nažalost, samo preko prečke."
"Zadovoljio je trenera i zato sada igra."
"Dok je lopta u vazduhu da vam saopštim spisak timova."
"Sudija danas nije delio pravdu već množio nepravdu..."
"Kakav udarac, pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik."
"Krilo nikad ne pada daleko od beka."
"Prepun stadion Partizana, 50.000 ljudi. Zamislite, 100.000 dlanova!"
"Okrenuo ga je na kocki leda koja bi stala u čašu viskija." (hokej)
"Koncert zvižduka za igrače, čisto da se malo muzički obrazuju!"
"To je bila veća opasnost za avione tipa Avaks nego po gol Pandurovića."
"Dragan Ćirić, igrač duge kose, ali velikih mogućnosti!"
"Kakav predivan pogodak. U fudbalu se događaju mnoge lepe stvari... (počinje usporena snimka gola) ...i pođimo zato sada uz pomoć magnetoskopa u potragu za lepim!"
Priča o karijeri velikog Diega Maradone: "A onda je kudravi Gaučos krenuo krivudavim putem kokainskih noći!"
"Albert Nađ – peripetum mobile prve vrste Partizana!"
"Zbog ovakvih udaraca Roberta Karlosa osnovat će se društvo za zaštitu lopte!"
"Bilo je tu kontakta i ful kontakta."
"Toliko je brz da mu konstantno preti opasnost od radara i kazne zbog prekoračenja brzine!" "Znaš tko je bio najveći srpski reporter? Dragan Nikitović! On je bio najobrazovaniji, pisao je kozerije, objavljivao u novinama... Bio je čitan, ali bio je ona tipična beogradska škola čiste improvizacije. Malo se pripremao, ali je to nadoknađivao tim svojim šarmom i tim svojim govorničkim sposobnostima. On je izmislio ono da 'Parlov mlati svog protivnika na kašičice', dakle udarce mu zadaje na žličice, i takve stvari.
Ali kako je bio zapravo jedna lijenčina, nije se pripremao, a mi smo radili zajedno atletiku i ja sam kao predstavnik zagrebačke škole uvijek imao tisuću papira i svega drugoga, onda je on napravio dogovor sa Slovencem Markom Rožmanom, koji mu je davao svoju kompletnu pripremu.
Ali kako je Rožmanu, naravno, sve bilo napisano na slovenskom, kad je Nikita to čitao iz njegovih papira, to je onda zvučalo otprilike ovako.
'I evo ga sada na 400 metara, Johnson trči fenomenalan rezultat, sedam in četrdeset dva i pedeset', kaže on na slovenskom. Tako da su ga u Srbiji godinama zezali, zvali su ga godinama 'sedam in pedeset'.
Nikita je kao i Panta pokrivao puno sportova, košarku, boks, atletiku, tako da je bio polivalentan.
