Plastične operacije su nešto što mnogi priželjkuju. Kažu da se njima podvrgavaju nesigurne osobe, koje smatraju da će na taj način u sebe osim novih grudi, usana, zadnjice, ili nečeg četvrtog, u sebe uliti i više samopouzdanja.
Drugi, pak, tvrde da je njihovo podvrgavanje plastičnoj hirurgiji samo način da nadomeste određeni nedostatak i naprave svoje telo savršenim.
Sve u svemu, u svojoj nameri mnogi uspeju, a mnogi završe još nesrećniji nego što su bili pre odlaska "pod nož".
Umetnik Fil Toledano je zebeležio najekstremnije likove ljudi nakon hiruških zahvata.
U knjizi koju je objavio "A New Kind Of Beauty", nalaze se portreti ljudi koji su podlegli ekstremnim operacijama, a sve je objavljeno sa ciljem da bi se mišljenje, da plastične operacije estetski mogu da budu dobre, osporilo.
Fil živi i radi u Njujorku, a proslavio se objavljujući fotografije u elitnim magazinima poput "Njujork Tajmsa", "GQ", "Esquire" i sličnim.
Rekao je da je portrete slikao isključivo sa ciljem da ospori ono što većina ljudi danas smatra uzorom lepote.
Ovim je želeo da pokaže da plastična hirurgija zaista nije uvek rešenje, jer nekada, upravo zahvaljujući njoj, možemo da izgubimo lepotu koja nam je data prirodom.
Toledano je dodao i da ga veoma interesovao odgovor na pitanje da li ljudi mogu da prihvate sebe onakve kakvi jesu, prirodne, i da kao takvi sami stvore lepotu, netaknuti estetikom.
Knjiga sadrži polu akt i akt portrete muškaraca i žena koji su se podvrgli brojnim plastičnim operacijama, poput uvećanja usana, reoblikovanja nosa, uvećanja grudi, podizanja ili modifikacije očnih kapaka i liposukcije tela.
Toledano je slikao po ugledu na portrete iz perioda klasicizma, a u uvodu knjige je napisao:
- Lepota je uvek bila relativna stvar. Sada, kada imamo pravo na izbor, da li ćemo na sebi promeniti nešto ili ne, šta bi trebalo da učinimo? -
Ono što svaka od ovih fotografija pokazuje, jeste da sve ove osobe, koje su se povrgle plastičnim operacijama, počinju da liče jedni na druge, a da se sa brojem operacija njihva individualnost i ono što ih karakteriše sve više i više gubi.
Ono što je, zapravo, najgore od svega, jeste da u pokušaju da se distanciraju od svog prirodnog izgleda, odnosno u pokušaju da ga "poprave" ovi ljudi postaju uniformisani.
