Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić istakao je da će zatražiti objašnjenje i pokušati da sve neistine o navodnom krijumčarenju oružja iz Srbije koje su se pojavile u dnevniku francuske nacionalne televizije, budu razjašnjene do kraja.
- Emisija je pobudila veliku pažnju javnosti i zato ćemo tražiti objašnjenja. Direkcija Ministarstva će već danas istražiti ceo slučaj, posvetićemo se tome ozbiljno. Ako se dokaže da je reč o tendencioznoj reportaži, upotrebićemo sve mehanizme da efekte već pričinjene štete minimiziramo - kaže Mrkić za Blic.
On ističe da Srbiji "ovakve senzacije nisu potrebne".
- Da je to o čemu se govori u reportaži istina, šta mislite koliko puta bi nam francuske vlasti skrenule pažnju. Video sam se pre nekoliko dana sa ambasadorom Fransoa-Gzavijeom Denioom i ni pomenuli nismo jednu tako ozbiljnu stvar - tvrdi srpski šef diplomatije.
U Ambasadi Francuske u Beogradu nije bilo nikoga ko bi o celom slučaju govorio.
Frank Ženezoa, francuski novinar, jedan od autora reportaže, nije odgovarao na pitanja koja su mu poslata putem Facebooka pre više od 72 sata, iako se, prema saznanjima novinara Blica, oko snimanja u Beogradu sa srpskim novinarom Aleksandrom M, koji je posredovao u poslu, dogovarao upravo preko te društvene mreže.
Ni na telefon redakcije France 2 juče se niko nije javljao, niti je iko odgovorio na pitanja poslata na zvaničnu internet adresu ove televizije.
Da podsetimo, ova televizija je u martu u svom dnevniku u udarnom terminu emitovala osmominutnu reportažu o krijumčarenju oružja iz Srbije u Francusku.
Istraga u Srbiji pokazala je da je reč o lažnoj priči sa lažnim akterima.
Naime, francuski novinari Frank Ženozoa i Reži Mate su u februaru došli u Srbiju kako bi napravili reportažu o ilegalnoj trgovini oružjem. Posrednik u tome bio je Aleksandar M. On je angažovao svog brata od tetke Nenada Mirkovića, već poznatog policiji. Mirković je pozvao svog kuma Žarka Blagojevića, koji je uzeo pištolje od tasta i od oca, a pušku je kupio u naselju Umka. Novac za pušku je dobio od francuskih novinara.
Potom su u tom naselju snimili spornu reportažu. Mirković i Blagojević su prikazani kao trgovci oružjem, a za te uloge su dobili ukupno 800 evra, jer su govorili sve ono što je francuski novinar tražio od njih. Pričali su o cenama oružja, a u filmu se vidi i kako ekipa odlazi u šumu, gde jedan od njih dvojice puca iz "kalašnjikova". Novinar Ženoza je u reportaži, pokrivenoj i kadrovima sa beogradske autobuske stanice, naveo da se oružje u Srbiji skriva u autobulima ili automobilima.
Načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije Slaviša Sovtić ispričao je za Blic kako je tekla cela akcija.
- Dobili smo zvaničan dopis Ambasade Srbije u Parizu o emisiji prikazanoj na francuskoj televiziji. Preduzeli smo sve mere iz naše nadležnosti i počeli da tragamo za trgovcima oružja sa snimka. Međutim, priča je otišla na potpuno drugu stranu. Ispostavilo se da nije reč o krijumčarima, već o kriminalcima niskog intenziteta koji su sve radili zbog materijalne dobiti - navodi Sovtić za Blic, dodajući da je nakon tri nedelje istrage, utvrđeno da je reč o Nenadu Mirkoviću i Žarku Blagojeviću, već poznatim policiji.
Nakon ratova devedesetih godina, Srbiji je bilo potrebno 20 godina da u svet pošalje neku novu, bolju sliku o sebi. Upravo zbog toga što imidž koliko-toliko uređenje zemlje nije do kraja izgrađen, ovakve vesti su veoma štetne.
Borislav Miljanović, stručnjak u oblasti komunikacija i odnosa s javnošću, objašnjava za Blic kako država može da umanji štetu nastalu nakon emitovanja te priče.
- Trebalo bi da kao država, u ovom slučaju ugrožena strana, tražimo od televizije France 2 da emituje neku pozitivnu reportažu o Srbiji. Naša zemlja nije idealna, ali daleko je od onoga što se u toj reportaži prikazuje - navodi Miljanović.
Da li će francuska nacionalna televizija na to pristati, stvar je isključivo njihove dobre volje.
- Pravi problem je to što mi ništa proaktivno ne radimo na izgradnji pozitivne slike o Srbiji ili makar ja nisam primetio da se lepe priče o Srbiji emitiju na svetskim televizijskim mrežama. Da to činimo, onda novinarima ne bi padalo na pamet da se bave ovakvim stvarima - zaključuje on.
