Ako Srbija želi u EU, svakako mora učiniti sve da popravi već narušene odnose na relaciji sa Zagrebom, dok se u Hrvatskoj po prvi put događa da je Srbija za Hrvatsku potpuno neinteresantna i jedino što se u hrvatskoj javnosti "treba vratiti svest da šta god da se desi, Srbija ostaje sused".
Ovo su stavovi političkih analitičara iz Srbije Dejana Vuk Stankovića i Hrvatske Žarka Puhovskog koji su u specijalnom intervjuu za Pressonline sučelili svoja mišljenja na pet identičnih pitanja o narušenim odnosima između Srbije i Hrvatske.
1. Koliko će poslednji događaji u Hagu, prvenstveno oslobađanje hrvatskih generala Gotovine i Markača, unazaditi odnose Srbije i Hrvatske?
Dejan Vuk Stanković - Već je došlo do pogoršanja odnosa i na verbalnom nivou stvorena je jedna klima koja svakako ne doprinosi odnosima dve zemlje, već ih vraća unazad. Došlo je do izražaja ono što razlikuje Srbiju i Hrvatsku, a to je interpretacija događaja iz devedesetih, a u ovom slučaju konkretno akcije hrvatske vojske i policije iz leta 1995. godine. S obzirom na te razloge i oslobađajuće presude za hrvatske generale, sigurno je da će odnosi biti lošiji.
Žarko Puhovski - To je potpuno nebitno za odnose dve zemlje i predstavlja samo kratkoročni poremećaj zbog hrvatske euforije zbog oslobađanja generala i srpske ogorčenosti zbog toga. 2. Koja zemlja će imati veću štetu od pogoršanja odnosa?
Dejan Vuk Stanković - Onog trenutka kad Hrvatska postane članica EU, Srbija će morati da ima inicijativu u pravcu poboljšanja odnosa, jer se Hrvatska uvek može poslužiti nekim vetom u pogledu srpskih integracija u EU, i to na slične načine kako je to Slovenija radila sa Hrvatskom. Suština je da se ova negativna energija koja postoji između dve zemlje ipak postepeno smiruje i ako Srbija ima želje da ide u EU, treba da pokuša da stvori što je moguće bolje odnose sa Hrvatskom.
Žarko Puhovski - Hrvatska je presudom u Hagu dobila politički, a takođe je i u situaciji da će Srbija morati da ide kroz Zagreb ka EU, kao što je i Hrvatska morala kroz Ljubljanu. Hrvatska je čak i ekonomski jača, a jedino je u potčinjenom položaju u oblasti turizma. Iako srpski turisti po svom broju nisu jako važni, oni jesu među pet-šest najprisutnijih, te tu Srbija ima jedinu mogućnost nekog pritiska na Hrvatsku.
3. Šta sada treba da uradi Srbija, a šta Hrvatska kako bi se međusobni odnosi dve zemlje popravili?
Dejan Vuk Stanković - Ako Srbija želi da ide u pravcu EU, i ona i Hrvatska moraće da vrate odnose na onaj nivo koji je bio u vreme kada je Tadić bio na vlasti. Ova razmena negativnosti će morati da bude prevladana, jer je jedan od uslova za naše evropske integracije uspostavljanje dobrosusedskih odnosa. To znači da će sporna pitanja sa Hrvatskom morati da budu uklonjena, a pre svih mislim na međusobno povlačenje tužbi za genocid u Hagu. Neophodno je i da se reši problem nestalih lica i pitanje granice na Dunavu. Sve to naravno uz pozitivno rešavanje svih zahteva srpskih izbeglica za povraćaj njihove imovine u Hrvatskoj, a to će zavisiti od bilateralnih odnosa dve zemlje.
Žarko Puhovski - Problem je u tome da se po prvi put dogodilo da je Srbija za Hrvatsku potpuno neinteresantna. Jednostavno, u Hrvatskoj javnosti treba vratiti svest da šta god da se desi, Srbija ostaje sused. U Srbiji je pak potrebno nešto više realizma. Čini mi se da je vaš premijer Dačić poslednjih dana počeo realnije da govori o problemima, i o Hrvatskoj i o Kosovu. Pitanje je koliko će trebati da se ovo što je on s pravom nazvao hladnim mirom odledi. Ipak, odnosi su zaleđeni mnogo pre generala.
Puhovski i Stanković
4. Pošto već ima nekih poziva na bojkot robe hrvatskih proizvođača u Srbiji, da li oni zaista mogu da osete negativne posledice na srpskom tržištu?
Dejan Vuk Stanković - Mislim da će pre doći do bojkota tih proizvoda jer su skupi, a građani Srbije nemaju para. Ne verujem da neki politički motivisani pozivi na bojkot mogu da urode plodom, već da je mnogo "delotvornija" ekonomska kriza i činjenica da su hrvatski proizvodi u proseku skuplji nego srpski. Ti pozivi mogu da stvore samo negativne vibracije i da se iskoriste za kritiku srpske politike, ali ne verujem da će doći do toga.
Žarko Puhovski - Hrvatske kompanije su jako zainteresovane za srpsko tržište i, kako sada stvari stoje, i srpsko tržište je zainteresovano za njih. Tu imamo nultu sumu. Ne verujem da bi iko ikoga dirao, a trebala bi veoma teška politička odluka da se to pokrene. S druge strane, dok bi i došlo do realizacije tako nećega, Hrvatska će već biti član EU, a onda je pitanje sme li Srbija sebi da dozvoli bojkot države koja je član EU.
5. Kako je u Hrvatskoj već predloženo da na sledećem fudbalskom susretu srpske i hrvatske reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, prvi udarac izvedu Gotovina ili Markač, šta očekujete od tog susreta?
Dejan Vuk Stanković - Takva vrsta mešanja politike i sporta je potpouno neprimerena i mislim da su u hrvatskom Fudbalskom savezu odustali od takvih političko-propagandnih egzibicija. S druge strane, atmosfera na tribinama je bila uzavrela i u bivšoj zajedničkoj državi, te nema razloga da ne bude uzavrela i sada. Ipak, bilo bi dobro da sportska borilišta ne budu mesta za političku histeriju. Žarko Puhovski - Tih dana nakon presude u Hrvatskoj je vladalo pravo euforično ludilo. Jedino što se razumno dogodilo je da kada je selektor Štimac dao taj predlog, u roku od šest sati su svi reagovali i rekli da tako nešto ne dolazi u obzir, od predsednika Šukera, preko samog Gotovine i nekih političara. Što se samog događaja tiče, mislim da će biti policajaca gotovo koliko i gledlaca, te nema teorije da se bilo kakvi incidenti dese. Uvek će biti onih navijača koji će vikati protiv Srba i s druge strane protiv Hrvata, ali toga ima i kod Nemačke i Holandije.
