Aleksandar Tijanić, generalni direktor Radio-televizije Srbije, preminuo je danas u 63. godini.
Kako saznaje "Blic", Tijanić je preminuo ispred zgrade u Bulevaru Mihajla Pupina u kojoj je živeo.
Iza sebe je ostavio suprugu, ćerku i sina. Građani koji su se zatekli ispred zgrade kada je Tijaniću pozlilo pokušali su da ga reanimiraju, ali bezuspešno.
Saradnici su ga danas videli na poslu, izgledao je uobičajeno, čak mnogo bolje nego u poslednje vreme kada se vratio sa lečenja iz Londona. Tijaniću je, saznaje "Blic", pozlilo kada se vraćao sa ručka.
Tijanić je rođen 1949. godine u Đakovici na Kosovu, studirao je Fakultet političkih nauka i profesionalnu novinarsku karijeru započeo je kao saradnik u nedeljniku NIN. Nije završio fakultet.
Radio je u "Politikinom" izdanju Auto svet, a sredinom 80-ih godina bio je glavni urednik magazina "Intervju", a potom je jedno vreme živeo van Beograda.
Sarađivao je u zagrebačkim nedeljnicima "Start" i "Danas", kao i u splitskoj "Nedeljnoj Dalmaciji", gde je čitaocima prezentirao svoje slikovite analize srpske političke scene u vreme uspona Slobodana Miloševića.
U "Nedjeljnoj Dalmaciji" se istakao svojom kolumnom "En passant" u kojoj je pisao kritike na tadašnji komunistički režim, događaje vezane uz antibirokratsku revoluciju i predstojeći raspad SFRJ. Zbog toga je dobio ironičan nadimak "gigant hrvatskog novinarstva".
Objavljivao je političke kolumne i u ljubljanskoj "Mladini", te sarajevskom "Oslobođenju". Godine 1991. bio je voditelj kultne JUTEL-ove emisije "Umijeće življenja".
Godine 1991. se vratio u Beograd gde je postao glavni urednik "Sportskog žurnala".
Od septembra 1993. godinu dana bio je glavni urednik u RTV "Politika", a jedno vreme i direktor te kuće. Sa te funkcije je ubrzo smenjen i otpušten sa posla kada je u sukobu između dve struje u "Politici" pobedio tadašnji predsednik kompanije "Politika" Živorad Minović.
Tri meseca je bio bez posla, a onda se zaposlio u BK televiziji, gde je od 1994-1996. bio glavni urednik.
U junu 1996. postavljen je za ministra za informisanje u vladi Mirka Marjanovića, i nakon pet meseci je podneo ostavku.
Nakon toga se ponovo vratio novinarstvu i u februaru 1997. osnovao dnevni list "Građanin", koji se par meseci održao na tržištu. Kada je list krajem oktobra 1997. zbog finansijskih teškoća prestao da izlazi, novinarsku karijeru je nastavio u "Dnevnom telegrafu" i nedeljniku "Evropljanin" (1998-1999). Posle gašenja tih listova, postao je kolumnista banjalučkih "Nezavisnih novina".
U matičnu kuću "Politika" vratio se sa dolaskom demokratskih vlasti sredinom oktobra 2000, kada je postavljen za vršioca dužnosti direktora te medijske kuće, ali se većina zaposlenih usprotivila, i on je dan kasnije podneo ostavku na tu funkciju.
Postavljen je za generalnog direktora RTS u martu 2004. godine u vreme premijera Vojislava Koštunica, kada je ovo preduzeće transformisano u javni servis.
Tijanić je 3. jula 2006. imenovan za generalnog direktora Radiodifuzne ustanove RTS. Ponovo je na mesto generalnog direktora RTS izabran 30. juna 2010. godine. Tijanić je bio savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice za medije i informisanje od 2001. do 2004.
Nije bio član nijedne stranke. Bio je oženjen, ima ćerku Zaru i sina Stefana.
