- Novi zakon o radu biće koncipiran tako da više neće moći da bude dominantan princip „radio, ne radio, svira ti radio” ili „niko ne može tako malo da me plati koliko ja mogu malo da radim“. Biće otpuštanja, ali i novih zapošljavanja, lakše ćemo menjati poslove, što je dobro - kaže u razgovoru za „Blic” Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede Saše Radulovića.
Prema njegovim rečima, iskustva drugih zemalja, pre svega anglosaksonskih, ali i istočne Evrope, pokazuju da što je zakon o radu liberalniji, poslodavci lakše odlučuju da zaposle novog radnika.
- Niko ne otpušta radnika zato što je besan, već verovatno zato što nema od čega da ga plati. Dosadašnji zakon najviše štiti zaposlene u državnom sektoru. Greška je što je fokus uvek na postojećim radnim mestima, umesto na onima koji tek dolaze. Ako se otčepi sadašnje stanje, verovatno će biti rasta zaposlenosti, konstatuje Stevanović.
Ogroman broj nezaposlenih u Srbiji ipak pokazuje da gazdama i nije bilo baš teško da ih otpuste....
- Male firme imaju veliki problem da nekog otpuste. Teško im je da 100 odsto ispoštuju proceduru, nemaju kapaciteta. Onda se desi da ih radnik tuži, da advokati nađu neku sitnu grešku u proceduri, a sudovi im nalože da radnika moraju da vrate na posao. To poslodavcu znači od milion do dva dinara dodatnog troška. Nerealno je tražiti od malih firmi da znaju te finese kad nekog otpuštaju. Iako je potpuno opravdano što su otpustili tog radnika, oni im nađu neku sitnu stvar i vrate ih. Sudovi nekad presude i jer znaju da radnik ne može ni sudski trošak da pokrije, a firma će moći. Ovakav zakon ne valja ni jednima ni drugima.
Sindikati se protive novom zakonu o radu. Neki od njih tvrde da praktično ukidate otpremnine....
- To prosto nije tačno. Poslodavac mora da plati otpremninu, ali za vreme provedeno kod njega. A zašto bi plaćao dok je radnik bio kod nekog drugog? Sindikati se protive tome, a nemaju ništa protiv da možete da uzmete dva puta otpremninu, i kod starog poslodavca i kod novog za sve godine staža, dakle duplu otpremninu. To im ne smeta.
Koji bi motiv poslodavca bio da zadrži radnika starijeg od 50 godina ako će mu država, kako se najavljuje, dati olakšice ako zaposli mlađe ljude?
- Ne vidim zašto postoji taj strah da će ljudi preko 50 godina starosti ostajati bez posla. To je potpuno nelogično. Ko je radio 30 godina zna mnogo više o poslu i ne treba u njega da se ulaže, da mu se obezbeđuje posebna obuka. Mnogi poslodavci bi rado zaposlili ovakav kadar, jer pripravnici o poslu znaju samo ono što su pročitali u knjigama. Izmenama zakona bi povećali popularnost ljudi koji imaju više godina, jer poslodavac u njih ne mora da ulaže. S druge strane, ima, istina malo, starijih radnika koji nikad i nisu ulagali u sebe i nemaju znanja. To je bila njihova odluka, pa i nije socijalno pitanje.
Ima li Ministarstvo privrede neku rezervnu meru koja može da zameni najavljeno smanjenje poreza na rad?
- Mora da se menja politika subvencija, da se radi na boljem poslovnom okruženju, regulatornoj reformi, da se reše problemi s javnim preduzećima i onima u restrukturiranju. Mislimo da je najbolja mera rasterećenje rada. Nismo odustali od toga, nadamo se da ćemo imati više uspeha u skorije vreme. Ali, ne odlučuje o tome samo Ministarstvo privrede, a kad se bavite timskim radom, nekad ostanete u manjini.
Nekako se u svim ovim najavama izgubila priča o suzbijanju sive ekonomije...
- Kad se smanji namet na rad, smanjiće se i siva ekonomija. Bez toga, uveren sam, neće ništa da se desi. To se izbegava na sitno, a postalo je toliko masovno, da nema sile koja će to uterati u legalne tokove.
Foto: Medija centar Beograd
