Njena koliba od blata i slame više bi odgovarala Bilbou Baginsu, legendarnom liku iz Tolkinovih romana "Gospodar prstenova" i "Hobit" nego sredovečnoj ženi.
Ali, za razliku od Bilboa, Ema Orbač, nosilac diplome sa prestižnog Oksforda ne luta nego živi na jednom te istom mestu.
Ova 58-godišnjakinja već 13 godina živi bez struje u svom ručno napravljenom staništu od hrane i struje koju sama proizvodi, prenosi "Dejli mejl."
Njen dan je ispunjen uređivanjem vrta, branju plodova i brizi o tri koze i kokoškama, kao i nabavci ogreva.
Pitku vodu dobija iz obližnjeg potoka, a u prodavnicu ide samo nekada po pirinač ili čokoladu.
Ema večeri provodi uz svetlost svoje peći, kuvanju večere i sviranju na svojoj keltskoj harfi.
Ova vegetarijanka na počinak ide rano, oko 19:30 sati kada se zavlači pod svoj dušek ispunjen vunom.
- Ovako želim da živim. Ovaj životni stil čini me jako srećnom i mirnom. Ovo je moj idealni dom, kaže Ema za "Dejli Mejl".
Smešten u planinama zapadnog Velsa, ona je svoj dom nazvala Tir Ysbrydol što na velškom znači "duhovna zemlja".
Kada Emu posete njena deca, koja danas žive u Londonu, Bristolu i Brajtonu, sa sobom ne smeju da nose tehnološke uređaje poput laptopa i računara.
Emin otac bio je violinista, a majka bibliotekarka.
Nakon što je diplomirala kineski jezik na Oksfordu udala se za istoričara arhitekture Džulijana Orbača sa kojim je osnovala eko-zajednicu na planini Preseli nedaleko od Njuporta.
Pet godina su živeli mirno sve dok "izgubljeno pleme" nisu zapazili istraživački avioni.
Velške vlasti su tada zajednicu ukinuli pošto nije posedovala dozvole ni za jednu delatnost.
Tada su kuće prekrivene travom, okružene brdima i šumama morale biti uništene.
Nakon dugogodišnje pravne bitke 2008. su napokon dobili odobrenje za izgradnju nove zajednice.
Tada su se Ema i Džulijan razveli pa je zajednica podeljena na više delova koje danas koegzistiraju samostalno.