Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi pretkrivični postupak protiv Ane Čvorović, šefice kabineta bivšeg direktora JP Nuklearni objekti Srbije (NOS) Radojice Pešića, zbog sumnje da je izvršila krivično delo računarske sabotaže, jer je, pre nego što je napustila to preduzeće, sa službenog računara obrisala poslovnu korespondenciju i podatke koji su bili od značaja za rad preduzeća, saznaje Pištaljka.
Čvorovićevu je u martu ove godine tužilaštvu prijavio aktuelni v.d. direktora NOS dr Jagoš Raičević, koji tvrdi da je to preduzeće ostalo bez značajnih podataka. U prijavi do koje je Pištaljka došla navodi se da je Ana Čvorović pre napuštanja NOS, sredinom avgusta 2012. godine, sa računara koji je koristila „izbrisala sve poslovne fajlove i elektronsku poštu i prikrila sve poslovne fajlove i mejlove“. Takođe, u prijavi stoji da je Čvorovićeva koristila sopstveni hard disk, koji je „sa kompletnom poslovnom dokumentacijom ponela sa sobom“ i da je sa mobilnog telefona „izbrisala sve kontakte, mejlove i poruke“.
„Podaci i fajlovi koje je imenovana prikrila i izbrisala trebalo je, između ostalog, da posluže kao dokaz u postupcima koji se vode pred nadležnim sudskim organima, a naročito kao dodatni dokazni materijal i prilog krivičnim prijavama koje je oštećeno JP Nuklearni objekti Srbije pokrenulo protiv više lica, između ostalog i protiv Ane Čvorović, koja je bila zaposlena na mestu šefa kabineta direktora, a obavljala je i poslove sekretara Upravnog odbora, za krivična dela falsifikovanja, posebni slučajevi falsifikovanja isprava, i zloupotreba službenog položaja“, navodi se u prijavi i dodaje da je time Čvorovićeva preduzeću nanela nenadoknadivu štetu od preko 1,5 miliona dinara.
Kako Pištaljka saznaje, postupajući po prijavi tužilaštvo je od rukovodstva NOS zatražilo da taksativno nabroji izbrisane poslovne fajlove i da oštećeni dokaže da mu je zbog brisanja fajlova otežano poslovanje. Preduzeće je dostavilo tražene informacije, a kako nam je u Višem javnom tužilaštvu potvrđeno taj organ je zatražio asistenciju i od policije.
„Obaveštavamo vas da je po krivičnoj prijavi podnetoj protiv Čvorović Ane, zbog krivičnog dela iz čl. 299. KZ-a, ovo tužilaštvo uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja MUP-u RS i da se postupak nalazi u pretkrivičnoj fazi“, piše u odgovoru koji je Pištaljka dobila od javnog tužioca Tomislava Kilibarde.
U članu 299 Krivičnog zakonika koji se odnosi na delo „računarska sabotaža“ navodi se: „Ko unese, uništi, izbriše, izmeni, ošteti, prikrije ili na drugi način učini neupotrebljivim računarski podatak ili program ili uništi ili ošteti računar ili drugi uređaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogući ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od značaja za državne organe, javne službe, ustanove, preduzeća ili druge subjekte, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.
Do Ane Čvorović i pored nekoliko pokušaja nismo uspeli da dođemo.
Inače, ovo nije jedina krivična prijava koju je aktuelno rukovodstvo NOS tokom ove i prošle godine podnelo tužilaštvu protiv bivšeg rukovodstva i zaposlenih u tom preduzeću, ali i poslovnih partnera koji su poslovali sa NOS. To potvrđuje i pismo koje je aprila ove godine v.d. direktora NOS dr Jagoš Raičević uputio ministru pravde i državne uprave Nikoli Selakoviću.
Raičević je obavestio ministra da se materijalna šteta koju su bivše rukovodstvo i poslovni partneri pričinili NOS-u uglavnom ogleda u zaključivanju štetnih ugovora nakon nezakonito sprovedenih postupaka javnih nabavki.
Prvi čovek NOS kaže da su dokaze od par stotina stranica prikupili sami zaposleni u preduzeću i ocenjuje da uprkos brojnim dokazima izgleda nije moguće nadjačati „stare i još uvek jake veze koje bivše rukovodsto NOS-a, preko raznih kanala, ima u pravosuđu“
„Ukoliko ja kao fizičar treba da se bavim više od godinu dana time da li će jaki formalni dokazi uspeti da nadjačaju neformalne veze (da ih ne imenujem kakve sve mogu da budu), onda ne samo da prvosuđe ne radi svoj posao, već ga ne radnim ni ja, što je dakle dvostruko gubljenje vremena. Ja Vas, kao najvišeg predstavnika našeg pravnog sistema molim da nam pomognete da se do pravde dođe. Ovde se ne radi ni o kakvoj osveti, niti revanšizmu, radi se o pljački državne imovine! Radi se o tome da preduzeće ne može da nastavi sa normalnim radom pod takvom hipotekom“, navodi Jagoš Raičević u pismu ministru pravde.
On ističe da se NOS brine o dva istraživačka nuklearna reaktora i hangarima sa radioaktivnim i nuklearnim otpadom, te da s obzirom na delatnost preduzeća „država mora da ima razjašnjenu i potpuno čistu situaciju“.
Jedini sudski predmet u vezi sa poslovanjem NOS kome se nazire kraj je postupak za privredni prestup protiv preduzeća i tadašnjeg odgovornog lica, direktora Radojice Pešića. Reč je o postupku koji je pred Privrednim sudom u Beogradu pokrenut na osnovu optužnice koju je po prijavi Budžetske inspekcije protiv NOS i Pešića podiglo Prvo osnovno javno tužilaštvo januara 2012. godine. Prema podacima sa portala sudova, postupak je okončan 12. marta ove godine, ali su se na presudu žalili optuženi NOS i Pešić. Predmet je 29. maja ustupljen Privrednom apelacionom sudu i do danas nije okončan.
Inače, za sumnjive nabavke, nekontrolisano rasipništvo i zloupotrebe državnog novca tadašnjeg rukovodstva NOS javnost je saznala iz medija avgusta 2011. godine, nakon čega je u to preduzeće ušla i Budžetska inspekcija Ministarstva finansija. U novembru iste godine sa funkcije direktora NOS smenjen je tadašnji direktor Radojica Pešić, a za v.d. direktora postavljen je dr Jagoš Raičević. Inače, JP NOS je osnovano u julu 2009. godine i to na inicijativu tadašnjeg ministra nauke Božidara Đelića (DS).
Foto: Ilustracija
