Predsednik SAD Barak Obama je u govoru poručio da Amerika ostaje verna svom snu o jednakim mogućnostima za sve.
Međutim, jaz između te težnje i stvarnosti nikada nije bio veći pa Amerikanci počinju da shvataju da je ta tako omiljena mantra o društvenoj i ekonomskoj mobilnosti - mit, piše dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Jozef Štiglic.
"Posvećeni smo uverenju da devojčica, koja se rodi u najvećem siromaštvu, zna da ima iste šanse za uspeh kao i bilo ko drugi, jer je Amerikanka, slobodna je i ravnopravna, ne samo u Božjim očima već i u našim", kazao je Obama u svom govoru 21. januara, dok Štiglic tvrdi da je to daleko od istine.
"SAD danas raspolaže sa manje jednakih šansi od skoro svih industrijski razvijenih zemalja, a brojna istraživanja su pokazala da je Amerika kao zemlja jednakih mogućnosti tek mit", piše Štiglic.
Prema njegovim rečima, Amerika je pre sto godina možda i bila zemlja mogućnosti, ili bar zemlja koja ih je imala više od drugih, ali je danas Amerikanac koji se penje na društvenoj lestvici statistička neobičnost.
"Ekonomska mobilnost u SAD-u je niža nego u većini evropskih zemalja i niža od cele Skandinavije", piše Štiglic i dodaje da šanse Amerikanaca da uspeju u životu, danas više nego ikada pre i više nego u bilo kojoj razvijenoj zemlji, zavise oa primanja i obrazovanja roditelja.
"Žene su i dalje manje plaćene od muškaraca. Iako je rodna nejednakost na radnom mestu sada manje prisutna nego pre, za žene i dalje postoji plafon do koga mogu ići: one su još uvek vidljivo odsutne kada je reč o visokim položajima u kompanijama i čine tek majušni procenat među direktorima".
Verovatno najveći uzrok nejednakosti u šansama, ocenuje autor, leži u obrazovanju.
"Učinila je to i Amerika ... ali onda smo se promenili. Nakon 80-ih godina prošlog veka siromašni su postali još siromašniji, srednja klasa je stagnirala, a bogatima je bivalo sve bolje i bolje", piše Štiglic i upozorava da sve manje ljudi svoju decu može poslati u privatne škole, a razlike već počinju kod rođenja jer deca iz dobrostrojećih porodice pohađaju muzičke i druge umetničke škole i razne dodatne aktivnosti.
"Ukoliko se taj trend ne okrene, situacija će se pogoršavati. U nekim slučajevima se čini da je na delu politika koja teži za smanjenjem šansi: potpora državnim školama pada već nekoliko decenija, a posebno u poslednjih nekoliko godina. U međuvremenu studenti muku muče s kreditima kojih ne mogu da se reše ... a sve se to događa u trenutku kada je diploma važnija nego ikada ako želimo da imamo pristojan posao ", ocenjuje Štiglic.
Takođe ukazuje da se deca iz skromnih porodica nalaze u bezizlaznoj situaciji: bez fakultetske diplome imaju vrlo malo šansi u životu, s fakultetskom diplomom, ali i teretom kredita, mogu biti osuđeni na život na ivici.
"Amerikanci počinju da shvataju da je njihova omiljena priča o društvenoj i ekonomskoj mobilnosti mit", piše Štiglic i dodaje da je "velike obmane ovih razmera vrlo teško održati na dugo vreme".
