Ljudi na smak sveta misle zato što se o tome priča i piše u medijima, a manje zato što zaista veruju i boje se, kaže psiholog Oliver Tošković.
- Nema ničeg lošeg ukoliko je neka tema povod za dobru zabavu, pa i zaradu, ali uz uslov da se niko ne povredi. Potrebno je voditi računa o društvenoj odgovornosti, što se medija tiče, treba da postoji razlika šta je vest i šta je istina, a sa druge strane šta je zabava i šala i da se to jasno naznači", kaže psiholog, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu - Oliver Tošković.
On kaže da nije kod građana primetio neku paniku na ulicama i da se ona može osetiti više u medijima.
Prema njegovim rečima, o smaku sveta većina priča kao o nekom filmu koji se dešava, ali se onda na jednom, drugom, trećem TV kanalu, novinama, radio stanicama o tome naveliko priča pa ljudi na to i pomisle.
Tošković je podsetio na radio emisiju Orsona Velsa baziranu na delu "Rat svetova" koja je izazvala paniku kod jednog broja ljudi u SAD.
Govoreći o fenomenu predskazivanja apokalipse Tošković je rekao da je po nekim podacima od kada se vodi pisani trag, oko 183 puta prognoziran smak sveta u različitim vremenima i civilizacijama.
Prema njegovim rečima ipak se ne može reći da li je to dominantna tema jer se ne zna koliko se često pojavljujue u glavama ljudi i koliko u odnosu na druge, ali da jeste tema koja se s vremena na vreme provlači.
Tošković je ocenio da smak sveta zaokuplja ljudsku pažnju verovatno što ima veze sa nestankom, sa smrću, te da nas apokalipsa asocira na nestanak svega što poznajemo, pa i nas samih.
- A to je nešto što prirodno nosi strah i to je jedan od opštih strahova kod ljudi - strah od smrti. To je sve posledica sposobnosti apstraktnog mišljenja. Ljudi mogu da razmišljaju u simbolima, za razliku od drugih živih bića, i da zamišljaju stvari koje ne postoje. Zato imamo maštu, možemo da zamislimo ili pišemo o recimo Hobitima, ali isto tako i zamišljamo šta će biti u budućnosti i šta će se desiti pa i šta će biti kada nas više ne bude, što povratno izaziva težak osećaj i nelagodu - rekao je Tošković.
On je podvukao i da od poznanika iz sveta nauke ne zna nikoga ko se bavi smakom sveta u smislu koji se sada pominje.
Tošković je ukazao da se na primer astronomi nekada bave velikim dešavanjima u svemiru koji možda mogu da ugroze život na našoj planeti, ali da se o nekoj apokalipsi u smislu kojom se ljudi bave ovih dana u ozbiljnom naučnom svetu ne bavi.
Za one koji će "spas" od smaka sveta naći na pojedinim mestima, u Srbiji se kao takvo spominje planina Rtanj, Tošković je naveo da ima onih koji idu da se lepo provedu, onih kojima je dosadno pa će ići da vide šta se dešava, onih koji se oduševljavaju takvim socijalnim dešavanjima, pa i onih koji stvarno misle da će se nešto desiti.
- Teško mi je da poverujem da će neko ko veruje u smak sveta otići na žurku već će pre da, u panici, skuplja potrebne namirnice ili ono što on smatra da mu treba - rekao je Tošković.
Upravo zato, kada se priča o takvim temama, mora postojati odgovornost jer je činjenica "da ne postoji stručnjak za kraj sveta", a paniku može da izazove i kada psiholog priča nešto ozbiljno na tu temu.
