Neki ljudi bi sve uradili kako bi bili u centru pažnje, pa čak se i tetovirali ožiljcima.

Možete li da zamislite kroz šta sve oni prolaze dok rade skarifikacije, dok to zarasta? Prvo bliski kontakt sa skalpelom koji će im skidati kožu, a oni sve to mora da trpe i gledaju. Onda kraste, krverenja, zarastanje...

Jeste da sve to lepo izgleda kada zaraste, i na neki uvrnuti način oni mogu da budu ponosni na sebe što su sve to izdržali, ali da li su ovi ožiljci zaista vredni toga?