Opštenarodni kult hrane i pića u Srbiji je vekovima upražnjavan neformalno i spontano (sa izuzetkom slavskih veselja), sve do nastanka "ijada", svojevrsnih hramova gurmanskog kulta.

Srpske "ijade" su svečanosti koje objedinjavaju dve velike srpske strasti - najedanje i nadgornjavanje.

Dele se na dve podvrste, hranijade i pićijade, u zavisnosti od toga da li udaraju na želudac ili na jetru.

Na Vinijadi se utvrđuje čije je vino najbolje, na Kupusijadi čiji kupus je najbolji, a na Mudijadi... Na Mudijadi se testiraju testisi. "Zdravlje na usta ulazi", govorili su naši preci, te pravi Srbin neće ustuknuti pred termički obrađenim mudima, već će aromu čiste potencije temeljno sprati na Rakijadi.

Dok su Grci, a sada i ostatak sveta, Olimpijadu organizovali na svake četiri godine, Srbi ne bi opstali toliko dugo bez svojih "ijada".