Gluhi šestogodišnji dječak iz Washingtona ovog je tjedna na teži način naučio da ljudi koji čuju, čuju i prdeže. Njegovu urnebesnu i istovremeno preslatku priču i priču njegovih ostalih kolega koji ne čuju na društvenim je mrežama podijelila njihova učiteljica Anna.
Obećavamo, ovo će vam uljepšati dan.
" Danas, u prvom razredu, jedan od mojih gluhih učenika glasno je prdnuo i drugi učenici su se okrenuli prema njemu. Ovo što slijedi je ulomak iz našeg razgovora koji je tome uslijedio, a kojeg sam 5 minuta vodila s gluhim učenicima, u potpunosti na znakovnom jeziku:
Klinac 1: Zašto me gledaju?
Ja: Jer su čuli da si prdnuo.
Klinac 1: Kako to mislite?!
Ja: Ljudi koji čuju, čuju i prdeže.
Klinac 2 (potpuno zgrožen): Čekajte, oni mogu čuti sve prdeže?!?!
Ja: Pa, ne. Ne sve prdeže, ali neke da.
Klinac 3: Kako znate koje prdeže čuju, a koje ne?
Ja: Hmmm... Znate kako nekad osjetite da vam se guza pomakne kad prdnete? Većinu tih prdeža ljudi čuju. Ali ako vam se guza ne pomakne onda vjerojatno nisu čuli.
Klinac 1: RECITE IM DA PRESTANU SLUŠATI MOJE PRDEŽE! TO NIJE LIJEPO!
Ja: Djeca koja čuju ne mogu prestati čuti prdeže, jednostavno se tako dogodi.
Klinac 2: Onda ću prestati prditi.
Ja: Svi prde, to je zdravo, ne možeš prestati.
Klinac 3: Čekaj. Svi? I moja mama?
Ja: Da.
Klinac 2: Moj tata?
Ja: Da.
Klinac 1: ... Vi?
Ja: Da.
Klinci: *umiru od smijeha*
Klinac 1: Znači vi čujete i namirišete sve prdeže?
Ja: Ne sve, ali neke da.
Klinac 2: Mogu li ljudi koji čuju vidjeti prdeže?
Klinac 3. Da. Zeleni dim im izađe iz guzice, vidio sam na TV-u.
Ja: To se ne događa u stvarnom životu.
Klinac 1: Što?! Uh, ne razumijem prdeže.
... Išla sam na faks osam godina da bih mogla voditi ovakve razgovore".