Dragi Lastane, imam 'problem'. Naime, on postoji još otkad sam bila mala i za njega 'krivim' svoju dragu pokojnu baku. Svako mi je jutro za doručak pripremala tosteve sa šunkom, sirom i nekim čajem, eventualno s maslacem i marmeladom te nerijetko kajganu, kuhano ili jaje na oko. Umjesto da me hranila zdravo i naučila na zobene pahuljice. Jednom kad počneš po logici 'svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje' nema vraćanja na pahuljice.
Jednom sam, na nagovor bivšeg, imala fazu da se prebacim ma Chocapic čokoladne pahuljice i zaista sam se trudila, ali ja bih nakon takvog 'lajt' doručka, boRže oprosti, ogladnila za sat vremena. Koji je smisao ako opet moram žderati nakon kratkog vremena i svako malo? Pa radije pojedem konkretni doručak pa sam mirna do ručka.
I tako je navika ostala, tijelo me nije izdalo, ostalo je fit jer sam se u životu stalno bavila nekim aktivnostima, od plesa do sporta. Preokret se dogodio na prvoj godini faksa.
Tina je otkrila svijet menzi. I dalje je trpala svašta u sebe, misleći da se po njoj neće poznati. Da se udebljala, shvatila je tek kad je vidjela slike s mora. To ljeto 2008. i Crikvenica. Ja debela i preplanula, izgledala sam k'o pečeni odojak. Nikad neću zaboraviti.
Vidjela ja vrag uzeo šalu, počelo se primati na mene. Sad sam plakala za pahuljicama i svim onim lijenim danima kada sam propuštala treninge. Plakala sam i nad jutrima kad bi mi 'hajlajt' izlaska bio noćni burek s mesom (od štakora) u Radićevoj ili kebab s lukom gdje ga god već nađem. Nije bilo vrijedno zadaha kad se probudim, ali nisam si mogla pomoći. Predbacivala sam si sve one noći kada sam se i pokušavala zaustaviti da kasno ne jedem, ali kako ne sagriješiti kada sam žešća noćna ptica pa ogladnim još deset puta prije spavanja?
Želudac se nije prestajao javljati pa sam si znala narezati malo špekeca usred noći, tek toliko da prevarim želudac do jutra.
Da se razumijemo, nemam nikakav poremećaj u prehrani i ovo nije još jedan članak o tome, ovo je priča o jednoj bikici koja je veliki gurman, što je tipično za njen horoskopski znak. Nije da vjerujem u horoskope. Samo kad mi paše :D
Ovo je tekst o jednom malom proždrljivcu kojem je pun kuki svih tih isfuravanja na hešteg #smoothie, hešteg #zdravo, hešteg #PatimZaPljeskavicomAlNeSmijemPriznatiPaRadijeObjavljujemListSalatePriloženSdvaGraška&integralnimDvopekom. Slika obroka na Instaču, na bijelom Ikea stolu, po mogućnosti s cvijećem kao dekoracijom u pozadini. Neka, neki vole dekorirati, i ja ponekad, ali sam nekada toliko je*eno gladna da ne stignem servirati već ode od pećnice do stola, a kamoli stavljati neke mrtve mašne oko toga i objavljivati na Instagramima i Facebookovima.
Da me tek vidite na mamurno jutro. Navalim na masno i kiselo k'o Žak na kolač. I najviše od svega volim kad nitko nije prisutan i kad jedem sama jer se mogu usvinjiti i nitko mi se neće zgražati.
(Hoće to tako kad pregladniš... ljeto 2009. brijem)
Jedno od mojih teorija je - i to znaju oni koji me znaju - zašto se brisati krpom ili salvetom nakon svakog griza pa makar ti se umak onako malo cijedio niz bradicu ako jedeš sam ili pred nekim domaćim, pred kime ti nije neugodno? Nepotrebna radnja. Obrišeš se na kraju jela i mirna Bosna. Jesi kom naudio tim prizorom sebe kako slatko papaš? Nisi.
Ovim tekstom ne propagiram junk food niti prejedanje već
slobodno uživanje u hrani koja vam paše. Uz pretpostavku da
znate svoju granicu...
Što se tiče toliko obožavanog kuhanja... Toliko volim sjeckati, kuhati, kombinirati, a još više volim šnjofati miris češnjaka i luka na prstima nakon sjeckanja. Jesam li zbog toga luda? Definitivno, ali eto koliki sam entuzijast za hranom. Ja znam plesati dok kuham.
O paradajzima (slično s riječi PARADISE nije slučajna) da i ne govorim! Tepam im 'dajzići' koliko obožavam svaki pikometar tog rajskog voća i užasno se nanerviram kad me netko ide uvjeravati da onaj Todorićev, koji je brašnast u kori i sav čudno bljedunjavo-narančast na van, valja. THE NERV!
(Naučite razliku već jednom... :))
Sad ću vas šokirati, ali unatoč svoj toj ljubavi, slatko ne fermam ni pet posto i za njim imam potrebu jako rijetko. Sad sam vam još čudnija? O tome jedan drugi put... Možda.
Uz obožavano meseko volim, štoviše, obožavam ribu, morske plodove, i povrće i voće samo, i u svim kombinacijama izmiješanim međusobno. Volim i zdravu hranu, samo ponekad nemam dovoljno vremena pripremiti je. Za posao pogotovo. Izlike? Možda.
Cijenim zdravu prehranu i oni koji je provode koliko više mogu i umiju, poštujem vegetarijance, vegane i sve kombinacije nemesojeda i razloge zbog kojih su se počeli tako hraniti. Jedna prijateljica me dan danas pokušava dobiti na vegetarijansku stranu i govori mi da ću kad tad pasti s obzirom koliko volim životinje i da je licemjerno od mene jesti ih. Ja joj kažem - možda, jednom. Zasad mi je preteško odreći se pileTine i svinjeTine, pa nose u sebi moj nadimak Tina, toliko smo si bliski.
Ovim tekstom ne propagiram junk food niti prejedanje već slobodno uživanje u hrani koja vam paše. Uz pretpostavku da znate svoju granicu. Živi dokaz sam ja, sa samo par kilica viška u škembi, sada kada sam smršavila od one debelosti početkom faksa, osjećam se bolje nego ikad! A kad nije tako - odbickliram 40 km na Jarunu, pojačam intenzitet treninga i smanjim porcije. I tako u krug. Željela bih i ja imati mirniji bioritam i redovitiju prehranu, no dok ne smognem snage za provođenje takvog režima, ovak' ću se šlepati.
Kako god bilo, nije me sram priznati da volim jetrica i da mi nije bed ponekad složiti si sendvič s podrigušom, pogotovo pri kraju mjeseca, kad se redovito nema puno novaca i nova plaća se čeka kao ozebli sunce. Kažeš to ekipi, zgražaju se, pogotovo ženskama, među kojima očito postoji tabor u kojem nisi dovoljna dama ako voliš jesti iznutrice, krvavice, poli, hladetinu, čvarke ili odojak. Ili nedaj bože luk! Fuj, pa od tog bazdiš kasnije!
E da vam otkrijem jednu tajnu - nakon papanja luka ili opereš zube, ili prožvačeš žvaku ili pojedeš peršin i neugodni zadah je minimalan. A onima koji i dalje kenjaju jer si si dao/dala oduška hukni u facu, taman poslije sočnog podriga.
Jesmo li svi ljudi ili cure kakaju ljubičice i hrane se laticama zbog kojih im iz usta miriši po - pogađate - ružama? Ne sramite se svojih prehrambenih navika i ne brojite svaku kaloriju, uništit ćete si i ono malo sreće koje vam može pružiti korištenje vaših okusnih pupoljaka.
Enivejs... 2 je ujutro, ponedjeljak na utorak. Jučer sam radila do 11 navečer, sutra tj. već danas radim od 7 ujutro. Naspavat' ću se ne. Ali ideja za novu temu i to ovu mi je sjela nakon što sam prije spavanja gledala Anthonyja Bourdaina na 24Kitchenu. I kaj sam napravila? Otišla pojesti ostatke dagnji na buzaru koje sam spremila dan ranije. Da, u 2 ujutro.
Zaključak: Nemoj gladan pisati o hrani i gladan gledati TV program o hrani, ne bu dobro.
Ako vam se svidio ovaj tekst, pročitajte i ostale, upravo OVDJE! Možete me pratiti i na mojoj službenoj Facebook stranici 'Priče izTine'.