Položiš vozački i sama kupiš svoje auto, radiš i otplaćuješ svoj stan, obrazovala si se i vodiš velike firme ili velike projekte i puno ljudi, izborila si se da budeš vlakovođa, borbena pilotkinja, astronautkinja ili predsjednica države. Čestitam, bravo! Ali, ako misliš da si zaista emancipirana, ajde si - drugarice ili damo - kupi sama svoju motornu pilu!
Kako šta će ti? Nebitno šta će ti. Probaj je kupit' i probaj taj plan prije kupnje najprije iznijeti prijateljima, kolegama i familiji.
- Šta si ti skroz pukla? Za Božić ćeš si kupit motornu pilu... hahahaha... - puca je kolega Marko od smija misleć' kako se opet zajebavam dok sam ja skroz ozbiljno iznosila plan kako ću provesti zimski godišnji odmor. Njemu sam to rekla jer sam ga išla pitat kakva je ta njegova "mala i lagana pila" koju je zna' spomenit i koju on drži doli na Kornatu i njom čisti masline. Objasnila sam da želim očistiti jedno od više naših zapuštenih i zaraslih zemljišta u Klisu, da želim popilati hrastove, bristove i grabove i posaditi voćke. Tribat će godine i godine da se to sredi, ali triba počet. Objasnila sam, tribalo je malo vrimena i Marko se složija.
- Šta si ti skroz pukla? Za Božić ćeš si kupit motornu
pilu....hahahaha... - puca je kolega Marko od smija misleć'
kako se opet zajebavam dok sam ja skroz ozbiljno iznosila plan
kako ću provesti zimski godišnji odmor
- Ahaaa, da, da... pa to nije toliko ludo Radić Ančić - reka je pomirljivije i onda smo počeli kvalitetnu raspravu kakva bi to pila meni tribala. Težina, snaga, ovo, ono.
Sestra, zet, rođaci, frendovi, svi kojima sam rekla za plan najprije su se smijali još jednoj mojoj tlapnji i fantaziji, a onda su se redom rugali.
- Poludila si skroz, aj ća! A, s pilom ćeš bit' i skroz opasna - rekli bi gledajuć' me ko da sam s uma sišla i objavila da ću se, recimo, ošišat pri glavi i otić u pustinjake.
- Pa, šta će ti pila? - ponavljali su redom pitanje koje nije bilo pitanje nego više prijekor i prijezir prema mojoj nesmotrenosti, ali i upozorenje da sam otišla predaleko.
- Pa, da napadam ljude ili cijepam atome!!! Šta, šta će mi pila? Pa, čemu pila služi?! Da se pilaju drva. Želim popilat stabla koja mi ne tribaju da bi dobila stabla koja mi tribaju - objašnjavala sam svaki put iznervirano. Jer da sam muško, nitko ne bi slova pitao.
Moji divni roditelji, pogotovo otac koji me uvijek odgajao kao curicu, pa mi davao isključivo ženske zadatke poput onih da mu pomažem mišat beton i zidat zidove, pomagat u njegovoj stolarskoj radioni i slično, najviše se bunija.
- Ti ćeš pilat? Bogati, ko da je to evo na! - bija je bisan i dera se. Mater se isto derala. Mi se svi deremo, ali njih dvoje se deru najviše u familiji. Zjaču i kad triba i kad ne triba.
- Ajde, ostavi se pizdarija i uvati se pametnijega posla! - predložila mi je gospođa majka koja me pokušala omekšati i spikom da se sitim svoga puknutog diska u leđima: - Tebi to ne triba. Oćeš još više upropastit kosti?
- A, ne znam, Nikolina... Nije lako pilat. A i opasno je - Teta je vrtila glavom.
Onda sam ja opet pukla. Za Mater i Ćaću me nije bilo briga. Oni neće popustit. Nema tu argumenata ni boga koji bi ih uvjerija kod oni nešto zadru. Ali Tetu, nju moram imat na svojoj strani.
- Je, teško je i opasno, ali nisam ja ebete da to ne mogu naučit. Ako su naučili toliki glupani, pa zašto ja ne bi mogla??! Pa, nisam ja tako nesposobna da ne mogu izać na kraj kapac s jednon pilon - ispalila sam rafal i vidila promjenu na Teti.
- A, dobro i kažeš... A i da ne pilaš uvik ti, uvik će ti netko lakše doć pomoć ako imaš svoju pilu - složila se brzo Teta. Ona se uvik lako zapali na nesposobnost i kukavičluk. Ne voli nesposobne i kukavice. A, kukavičluk pogotovo ne prašta ženama.
Moji divni roditelji, pogotovo otac koji me uvijek odgajao kao
curicu, pa mi davao isključivo ženske zadatke poput onih da mu
pomažem mišat beton i zidat zidove, pomagat u njegovoj
stolarskoj radioni i slično, najviše se bunija.
S Ajvi - mojom dragom prijom, kumom, rodicom, drugaricom, damom i čovjekom - otišla sam u Grlo u Đanin dućan i servis Husqarne po pilu. Ona će mi je provuć' na American. Ajvi je od svog pokojnog ćaće Joze naslijedila pilu, kosilicu i prikolicu za auto. S kosilicom se ušemila vrhunski i čisti sve oko kuće. Prikolicu isto voza s Jozinim Golfom Dujom, ali pilu još nije stavila u funkciju.
- Ajde super da ćeš ti kupit pilu, pa ćeš onda kasnije i meni pokazat' pilat da se ni ja ne molin nikome, a triban očistit smokvu - rekla je Ajvi u njenom "trade mark" pozitivnom stilu. Rodijak Jačko mi je sredija mali popust u Đane i nas dvi smo krenile u kupnju. (Tada nisam znala da tamo u računovodstvu radi Viktorija, Đanina rodica).
- Dobar dan, ja bi kupila jednu motornu pilu. Onako, najmanju i najlakšu - rekla sam prodavaču koji je malo bija zabezeknut jer ženski svit ionako slabo zalazi u dućan i servis takvog tipa.
- Za koga Vam je to? - pita on pristojno.
Mislim se da kažem da to kupujem Ćaći za poklon. Onda bi se riješila svih podozrivih pogleda i podsmijeha. Ali, u sekundi to odbacim. U svojoj 39-oj godini da se sramim nešto kupiti za pare koje sam sam zaradila? I još da nekome nešto objašnjavam? Zajebi to.
- Kupujem sebi - rekoh mirno.
On se malo trzne, pa me pogleda. Nije tu bilo prijezira ni ruganja. U njegovom pogledu je bila samo zbunjenost i čak neka natruha straha. Onda mi pokaže jednu ljepoticu taman na popustu.
- Vidi Ajvi, crvena je. Taman u nijansi mog laka za nokte - rekoh namjerno da zvuči još ženskastije. Prodavaču je neugodno. Sigurno je mislija da nikad u životu nije vidija veće ludače.
- Triba Vam još ulje šta se miša s gorivom i lancol - kaže.
- E, znam. Kupila sam već lancol u INA-e. Kažu da je INA-in najbolji - odgovorim.
- Hm... dobro. Idemo je u servis upalit'. Oćete doć' da vidite kako radi? - pita me.
- Neću. Samo Vi nju upalite i isprovajte - kažem.
- Ali, tribali bi Vam objasnit kako radi...
- Ima ko će mi objasnit. Angažirala sam rođaka za obuku.
I on ode. Tamo je u servisu ispriča 'ko je to doša kupit pilu. Vidila sam to jer su se svi nadvirivali kroz staklena vrata da vide. Tu ludaču. Po odlasku ga je Ajvi još pitala može li ona donit svoju kosilicu na servis. To ga je dotuklo.
Odma popodne Rodijak Zdenko mi je pokaza kako izmišat gorivo i upalit pilu. Znala sam da neću volit' to paljenje na povlačenje. Ali, dobro. Da mi je da pilam isprid njegove kuće neka tanja drva. Govorija mi je o kutu pilanja, pritisku lista pile na drvo, kako stati i zaštititi se od mogućnosti da pukne lanac i slično.
- Sigurnost je na prvom mistu. To da ti je uvik jasno. Sutra ćemo drugu lekciju - rekao je moj prvi instruktor dok su nas Sestra i rodičin muž Dino slikavali i smijali se. Zdenko mi je pokaza i kako rastaviti i sastaviti pilu, namistiti i na pravu miru zategniti lanac s ključom 13.
- Dobar dan, ja bi kupila jednu motornu pilu. Onako, najmanju i
najlakšu - rekla sam prodavaču koji je malo bija zabezeknut jer
ženski svit ionako slabo zalazi u dućan i servis takvog tipa.
Ali, više mi instruktor nije doša na obuku. Zabranila mu njegova žena Radojka jer da si ja ne bi, Bože sačuvaj, nogu otpilala ("jednom je jedan čovik pila drva i vidi da se nešto kotrlja, kad ono - njegova noga!"). Onda bi me on, koji me obučava i podržava, nosija na duši do kraja života.
- Znaš šta, zvala san ja našega Marinka da ti pokaže, ali gori na Brdu - došla mi je reć Teta nakon šta san se ja smušila jer mi nije išlo po planu, a nisam znala di ću nafatat novog instruktora. Bilo mi je ža šta gnjavi Marinka Odžina, nećaka od pokojnog Barbe koji je Teti ionako uvik na usluzi, ali prihvatila sam objeručke ponudu.
Pita me i Marinko šta mi to triba, ali onako ležerno kako je on i inače ležeran. Objasnila sam kratko i on je samo reka: "Ajmo onda ća! Uteče dan.".
Otišli smo na Brdo i čovik poznat po blagoj naravi i čeličnim živcima mi je pokaza puno toga. Kako se na debljem drupčiću napravi feta radi lakšeg pilanja druge polovice debla, kako se pazi di pada trupac i kako se sigurno barata tim "najopasnijim alatom na svitu".
Pilala sam, palila i gasila pilu i upijala lekcije. Ispilali smo dva visoka hrasta. Potrpali smo ispilana drva u portopak moje Bjutiful Toyote i njegova Peugeota.
- A, šta da Vam kažem? Fala Vam.
- Nema na čemu. Ti samo pazi. A, ova drva šta smo popilali to Jelki za komin di se suši i moje meso - reka je Marinko jednostavno namigujuć Teti.
Kući sam došla slavodobitno iskrcavajuć drva, ali Ćaća i Mater nisu tili sa mnom razgovarat. Nisu ni s Tetom. I nju su stavili na led.
- Ma, vrlo meni u k**** za to - uzvratila je Teta čuvenom replikom pokojnog Ujca Šeste.
Drugi dan smo se dogovorili da idemo samostalno u akciju, bez instruktora. Sa mnom su kao pomoć uz Tetu išle i Ajvi i Sestra. Ajvi je s Golfom vukla prikolicu.
Na Brdu nisam mogla upalit pilu iz prve, pa mi je pomoga susjed Igor Sočo (onaj šta sa ženom Silvanom uređuje kuću s bazenom do tog našega vrtla u Greblju).
Šta sam više pilala, to su mi bile jasnije sve opasnosti i zamke motorke.
Napilala sam puno, Teta i Ajvi su vukle i nosile drva, a Jelena je otkrila kosir i kresanje. Napunile smo prikolicu i prikolicu drva učas. Bila sam ponosna kakve pomoćnice moćne imam.
Bolila su me leđa, ali bila sam sritna.
Onda smo se slikale za uspomenu na "girl power day", a Teta je po prvi put u životu baratala pametnim telefonom i savladala fotkanje s njim u svojoj 84-godini. Kući sam došla šepureći se ko paun. Ali, Ivanka i Ante su i dalje ljuto mučali.
- Ma, vrlo nami u k****- ponovila je Teta mantru odbijanja loših emocija. Složila sam drva u garaži i složila se s Tetom.
Kad sam se vratila u Zadar, ispričala sam Mužu podvige s MOJOM pilom.
- Koliko to košta? - pita je on. Mislim se, pa šta ne moš i ti bit normalan i pitat me šta će mi to?! Ali, kupnja je kupnja. Zaključila sam da kupile si mi boršu, postole ili motorku - muževe ne treba opterećivati s tim.
Bilo je to prije misec i po. Dođem pretprošli vikend u Klis.
- Tribalo bi ona drva ispilat. Nećeš i' sad držat onako u garaži - kaže mi Ćaća.
- Dobro, ujutro ćemo - rekoh i tako uključim i njega u projekt. Aha!
Ovo je značilo da je provarija situaciju i prihvatija da imam pilu. Evo sad me čak nagovara - u njegovom stilu kroz prigovaranje - da idemo pilat. Polako se lome i najtvrđi orasi... Tako je bilo uvijek kroz povijest i bit će. Neke pozicije treba osvojiti samostalno.
I ne brinite da ćete zbog onoga što je rezervirano kao "Zauzeto, Muško" biti manje žensko.
Sve smo mi dovoljno žensko, ali samo za one koji su dovoljno muško.
Zato, drage moje, čestitam vam dan snažnih i hrabrih žena!
