Wok s piletinom i rezancima prekriven prženim kikirikijem dostavljen mi je u redakciju idealno vruć. Sasuo sam ga u 6 i pol minuta i zalio kolom u limenci. Zakucao sam polizanu praznu kartonsku kutiju u smeće i s toplim osjećajem pune utrobe sporim koracima odšetao iz zgrade RTL-a. Samo do prve klupe pokraj ceste. Večer jer bila bezbrižno topla.
Svibanjski sumrak koji je polako kupao Trešnjevku mirisao je na pokošenu travu i skoro zaboravljene godine djetinjstva. Ulična rasvjeta upravo je zatitrala. Bio sam zadovoljan i prilično miran. Sjeo sam na klupu i otpio zadnji gutljaj iz limenke. Duboko udahnuo kroz nos i usta u isto vrijeme. I izdahnuo iz sve snage. Život je prema meni bio dobar tog ponedjeljka u 19:37. Koliko sam ja bio dobar prema njemu i ostalim njegovim sudionicima, to je već drugo pitanje, ali dobro.
Dok sam se vraćao u redakciju osjetio sam nešto što već dugo nisam. Mojim tijelom strujala je vulkanski svježa emocija jednog novog početka.
"Pa nećeš valjda pisat sad o tome za prvu kolumnu novog portala majstore, ha", pomislio sam. Autokritika ipak nije upalila. Ovo je bilo jače od mene. Žarka boja novog poslovnog početka RTL-a nakon 11 godina postojanja u Hrvatskoj kristalno je čista inspiracija. To je to. Ja se zovem Boris Mišević. Dobar dan. Bok.
Znam da piše gore, ali evo za sve koji me ne znaju pristojno je da ponovim. Imam 40 godina, novinar sam i ovdje na RTL-u radim kao ekonomski analitičar. Ne smatram da me to definira kao čovjeka, ali kako drukčije da se predstavim, šta ću. Sve ostalo o meni naučit ćete kroz kolumne. Mrzit ćete me ili voljeti. Pljuvati, hvaliti ili biti indiferentni. Smatrati pristranim ili pak maksimalno objektivnim. Nekima već sada žestoko idem na živce. To je ok. Odlično. Vas posebno pozdravljam! Kako god, želim vam svima najtopliju dobrodošlicu na Vijesti.hr.
Drugim riječima, imam tu čast da vam je poželim. Imam tu čast da s vama podijelim čistu neiskvarenu emociju jednog novog početka. Zato vas izazivam vas da me pratite! Da čitate kolumne i kažete mi što mislite. Ono što vam ja obećavam je iskrenost. Nisam lagao da je wok spočetka bio vruć kao ni da sam sjeo na klupu i udisao svibanjski sumrak do iznemoglosti. Niti ću vam lagati volim li Milanovića ili Karamarka. Ili što mislim o njima. Ili možda je li neki zakon dobar, loš, politikantski skrojen ili pak nepotreban.
U ovim kolumnama neće biti taktiziranja. Niti pokušaja manipulacije. Možda malo subjektivnog autorskog bahaćenja pokušajima slaganja idealno zvučne protočne rečenice. Ali to ide na moj dušu. I ja sam samo čovjek s određenom dozom zdrave taštine.
No u jedno možete biti sigurni. Istinu ćete ovdje dobiti serviranu hladnu na zlatnoj tacni s čašom vode. Dobit ćete je kada vas bude zanimalo je li ova Vlada ekonomski digla ili unazadila Hrvatsku. Dobit ćete je kada vas bude zanimalo tko je doista kriv za neku aferu, a tko nije. Dobit ćete je i kada vas bude zanimalo ono o čemu svi šute jer kao pokušavaju biti politički korektni. Dobit ćete je jer je istina u pravom novinarstvu jedini način.
Istinu ćete dobiti prelivenu emocijama. Ako ih budete mogli probaviti, naravno. I meni su emocije nekad previše. Barem mi se tako čini. Al' bez emocija ništa ljudi moji. Ni u životu, niti u poslu, a bogami ni u teretani . Malo mi već iskreno ovo premijerno flertovanje s vama ide na živce. Kasno je ljudi. Došao sam na posao jutros u 9 sati. Sad je već 22, a ja još pišem. Ooooo bože, mislim da je vrijeme da smislim zadnju rečenicu. I krenem u krevet.
Sutra kada budete čitali ovaj tekst, on će biti dio rođenja jednog sjajnog projekta na kojem već dugo vremena radi puno ljudi. Projekta koji je tu zbog vas. Uživat ćete u njemu. Mi ćemo uživati u vašem uživanju. Zajedno ćemo napraviti velike stvari uz male sigurne korake. Jer mi znamo kuda idemo.
Vidimo se. Aj bok. Ili laku noć.
