O vezama Mila Đukanovića i Srpske napredne stranke, te njegovom uticaju iz senke na politička i društvena dešavanja u Srbiji za Nedeljnik je analizirao viši naučni saradnik Instituta za evropske studije dr Miša Đurković.
Tekst prenosimo u celini.
U petak, 22. marta, nezasluženo tiho prošla je vest da je Apelacioni sud oborio raniju presudu u slučaju optuženih za šverc cigareta tokom devedesetih. Svima je presuda ukinuta i moraće se na ponovno suđenje. Najvažniji čovek na koga se ova odluka odnosi jeste poznati kontroverzni biznismen Stanko Cane Subotić.
Ako znamo koliko je srpsko pravosuđe, koje su po sopstvenom nahođenju u poslednjih deset godina reformisali i Kurta i Murta i Sneki i onaj asistent s Pravnog fakulteta, slobodno i samostalno u donošenju ovakvih odluka, postaje očigledno da je tek sada potpuno jasno kako se prošle godine zaista promenila vlast u Srbiji.
Cane Subotić i njegov prjatelj Milo Đukanović ubrzano ubiru svoje nemale zasluge za prošlogodišnju smenu vlasti i dovođenje Aleka i njegovih "nepokolebljivih boraca protiv korupcije" na vlast. Tadić je nigde, Mišković u zatvoru, Srbija izbušena, još da se i Beko smesti pored Miška, i Srbija će konačno biti po meri ovih finih ljudi. Zasad je još rano tražiti da Pera Luković bude naprimer direktor televizije ili Politike, ali doći će i to na red.
To da je ova vlast najgora vlast u Srbiji u poslednjih dvadeset godina i da je najštetnija moguća po interese naše države i naroda, ponovio sam već više puta. Ali to treba ponavljati neprestano i čini se da ne postoji bolji indikator i dokaz od "politike" prema Crnoj Gori. Šta politike? Bolje je reći da ova vlast polako pretvara Srbiju u koloniju Mila Đukanovića i njegovih prijatelja.
Toma i Milo - početak jednog lepog prijateljstva
Priča o odluci Apelacionog suda treba naravno da počne sa već legendarnim susretom u pariskom Ricu o kome je puno pričao Ratko Knežević, ali su ga pominjali i sveprisutni Marić i bogami sadašnja potpredsednica SNS gospođica Maja Gojković, doduše u vreme dok nije bila u najboljim odnosima s Alekom i Tomom.
Legenda kaže da su se tako slučajno sreli ova dva reformisana političara u usponu i ovaj Milov prijatelj, partner i tako dalje, i započeli finu diskusiju o vinima i fudbalu. Uzgred, kažu, bilo je pomalo reči i o tome kako da se ovim momcima pomogne ne bi li se nekako otresli zajedničkog protivnika Borisa Tadića.
Ovaj početak jednog lepog prijateljstva doveo je do prve (biće i drugih) šokantne posete Tomislava Nikolića Crnoj Gori prošle godine, kad se prijateljski susreo sa Đukanovićem i izrekao nekoliko za tamošnje Srbe neverovanih stvari, a cela atmosfera je pokazala da umesto Andrije Mandića i svojih sunarodnika, Toma i Alek sad u Crnoj Gori imaju bolje drugare.
Da bismo ovo razumeli, moramo da se vratimo još korak dalje.
Milo se previše zaigrao
Negde baš u vreme kad su prvo Toma, a onda i Alek počeli da se reformišu, stranci su Borisu dali nalog da pokrene akciju Balkanski ratnik. Milo se po običaju zaigrao i previše ojačao, pa su globalni igrači rešili da mu slome jedno od najvažnijeg oruđa, Šarića i njegovu mrežu. Veliku ulogu u celoj priči odigrao je kao što se sećamo Tadićev šef kabineta Miki Rakić kome je kao i još nekim ljudima ovde bezbednost (bila?) ozbiljno ugrožena.
Direktna posledica ove akcije je radikalno smanjenje keša u Crnoj Gori i veliki problem za tamošnji budžet, što se pogrešno dovodi u vezu s nekakvom svetskom ekonomskom krizom.
Beograd je, elem, tada vrlo ozbiljno krenuo na Mila, pa je čak dobio i dozvolu da dole pomogne otvaranje srpskog pitanja, što je do tada odbijala svaka vlast u Srbiji.
Ruku na srce, još je Dragan Jočić krenuo da reže neke od važnih Milovih kanala u Srbiji i recimo uhapsio nedavno ubijenog Antona Stanaja, pripadnika vrlo moćne porodice bliske Đukanoviću.
Tadićev kabinet je od 2009. to podigao na viši nivo i otvorio ozbiljan sukob s Milom, čisteći njegove nemale aktive u Srbiji, i konačno, pomažući Srbima iz Crne Gore da na normalan način počnu da grade svoje institucije u Crnoj Gori. Ambasada u Podgorici počela je da radi svoj posao, a Boris Tadić, Miki Rakić i Mlađan Đorđević postali su preko noći najozloglašenije osobe u Milovom okruženju.
Ovaj je po ko zna koji put uspeo da preživi, i da dočeka novo mešanje karata u kome je strancima naravno Kosovo postalo važnije od rezanja snage Gospodara.
Milo zaslužan za bele listiće
Pošto Tadić nije hteo da potpiše ono što mu je gospođa Merkel donela (a što su već prihvatili Alek i Ivica, samo se foliraju zbog sluđene Srbije), preko noći su se uloge obrnule pa je Milo postao važan instrument stranaca za rušenje Tadića.
Sa svojim bliskim prijateljima i saradnima poput Caneta i Bebe, ogromnim poznavanjem svih segmenata srpskog društva i još uvek jakim vezama (koje su uključivale i blisko Tadićevo okruženje), Milo je pokrenuo operaciju na dva koloseka.
Jedan je bio direktna pomoć SNS u logistici, terenskom radu i onome što sve to plaća. U tom kontekstu osim prijatelja iz Rica pominjao se i onaj fini gospodin koji u Cnog Gori ima televiziju na kojoj je Beba pre koji dan ponovo predstavio svoj metafizički sistem i uopšte "pogled na stvarnost" (setite se, to je čovek koji tvrdi da su Đinđića ubili Rusi, a da je Entoni Monkton ovde bio valjda da bi posetio tradicionalno tucanje jaja u Mokrinu).
Drugi, ispostavilo se jednako važan pravac delovanja, bili su beli listići kojima je oborena izlaznost i čime je posebno pogođen Tadić jer se radilo o njegovim bivšim glasačima. Čitava operacija je išla preko onog dela urbane ekstremne levice koji je Beba uspeo da odvoji od Čede i LDP-a , koji je postao previše "državotvoran" i razmišljao kako da uz Tadića uđe u vlast.
Ogromno nezadovoljstvo mladih ljudi kanalisano je preko Peščanika i posebno preko Canetovog ličnog treš informativnog glasila u Srbiji, portala e-novine. Tu ste mogli da vidite naizgled neverovatnu koaliciju: Cane, Beli listići, muftija Zukorlić i Toma Nikolić. Naravno, sve upereno u pravcu rušenja Tadića koji je otvorio frontove na sve strane i postao smetnja svima.
Sklonjeni "dobri Srbi"
Kad je posao odrađen, i kad je Milo otvorio šampanjac jer je konačno dobio svoje momke u Beogradu, krenula je i realizacija.
Politički lideri Srba u Crnoj Gori koji su s radošću podržali Nikolića, već ne mogu da veruju šta ih je snašlo (sličan osećaj namagarčenosti imaju i Marko Jakšić i Miroslav Mišković i bar pola Srbije).
Prvi potez je bio da se iz ambasade u Podgorici tiho povuku dva čoveka o kojima su Srbi dole vrlo lepo govorili. Lutovca su ostavili još pola godine,ali evo i on se uskoro vraća, a dole će, kažu, fini julovski kadar Dojčilo.
Usledila je druga, malo je reći kontroverzna poseta sad već predsednika Nikolića Podgorici. Nekako baš na dan kad je objavljena Filipova kandidatura. Nikolić se tada nije sastao s Mitropolitom Amfilohijem, a javno je rekao kako Srpska pravoslavna crkva treba da se dogovori sa Crnogorskom pravoslavnom crkvom?!Srbima je, a da ih ništa o tome nije pitao, poručio da treba da uđu u vlast.
Neobavešteni su se šokirali, a ostali se setili pariskog Rica.
Spremite se za Caneta
Ova skorašnja odluka je prosto simbolički bitna kao priprema velikog povratka Caneta u Srbiju koji se uveliko sprema.
Beba je upravo okončao Filipovu kampanju (koju operativno na terenu pomaže ekipa koju je SNS poslao vraćajući uslugu za prošlu godinu).
Zasada upravo za te potrebe koriste Nidžu Samardžića i nešto što se zove Liberalni pokret Srbije. No, to, kao i Živkovićeva Nova stranka, i kao i jedne dnevne novine, pre svega treba da posluži da se ubije Demokratska stranka, pa i LDP koji mu se oteo kontroli.
No, važnije od svega je da sad ipak njihovi ljudi u Srbiji drže vlast.
Milo utiče na srpski sport, podzemlje, bezbednjake, intelektualce, finansije, ...
Doduše, bilo je toga u različitim segmentima i ranije.
Postoji legenda da jedan Milov čovek preko svojih ljudi i menadžera drži fudbal u Srbiji (i tako podriva ugled i smisao reprezentacije, na primer), a drugi ima veliki upliv na košarku.
Zanimljiv je uticaj na podzemlje, bezbednosne strukture, finansijske tokove, ali i na takozvanu intelektualnu elitu.
Milo je, na primer, uspeo da na beogradski Fakultet političkih nauka ubaci lika koji se zove Miloš Bešić, koji je sad tamo docent na predmetu metodologija. Ovaj Milov "nezavisni istraživač" iz Kruševca poznat je po tome što večno objavljuje rezultate spinovanih istraživanja javnog mnjenja kojima se DPS pomaže u kampanji pred izbore. A eto Beograd ga je za to nagradio mestom na državnom fakultetu!?
Kako i ne bi kad pola fakulteta tezgari kod Mila po različitim osnovama za dobre novce.
Ima takvih stvari na tone: od Jove Kapičića do Nikole Fabrisa i tako dalje.
Eto kakva smo mi država... Milo Đukanović, koji je upravo doživeo prvi veliki poraz u Crnoj Gori i kome se legitimitet tamo radikalno urušava, na paradoksalan način doživljava svoju renesansu u Srbiji!
