Kako je život u urbanim, gradskim sredinama užurban, često čujemo
da je lijek protiv tog stresa – povratak prirodi. Baš to je
učinila jedna obitelj na obroncima Papuka.
Ne samo da ne žale već žive svoj životni san. Čega su se
morali odreći, a što su dobili zauzvrat, uz krišku domaćeg kozjeg
sira?
Žubor potoka, zvukovi prirode, topot kopita koza Život u prirodi
gdje vam je prvi susjed kilometrima daleko, Željko je u
potpunosti prihvatio. Pod obronke Papuka doselio se iz Osijeka,
asfalt i gužve zamijenio je čistim zrakom a poslove vođenja
ljekarni, poslom uzgajanja koza.
"Osjećam se mlađe nego što sam bio kada sam živio u gradu.
Mislim, volim ovo zelenilo. Teži je život nego u gradu. U gradu
je ipak lakše. U gradu imaš sve na dugmići, haha", rekao je
Željko Kleić.
Od gradskih navika, ostala mu je jedino GPS tražilica koju
stavlja oko vrata jednoj od 40 koza o kojima brine i to kako se
ne bi izgubile.
"Brste. Najviše recimo obožavaju kupinu. Neka dje bilo jako
puno kupina, sada manje. Koprivu recimo. Kopriva im je zakon. Pa
onda Bazga."
On i njegova supruga odselili su u prirodu kada su im djeca
odrasla. Bio im je to životni san i sada proizvode najfiniji,
potpuno prirodni kozji sir. Prodaju ga preko praga ili odvoze do
kupaca po potrebi. Žive u drvenoj kući, podijelili su poslove.
Uživaju i bude se s prvim suncem.
"Oko 7. Suprug malo ranije, ja sam malo spavalica. Ja malo duže,
ali pusti on mene. Onda se pomuze. Ja uglavnom muzem ujutro i
naveče a tokom dana suđe, vrt. Sir i jogurt pripomognema ali
većinom on. On je kuhar", rekla je supruga
Gordana.
"Nema stresa, nema nikakvog opterećenja gradskog života. Samo
vijaš lovu, zaradu. Ovdje me ništa ne zanima. Imam solarne
panele. Imam bunar. Ne plaćam struju, ne plaćam vodu. Briga me za
sve režije. Režija mi je jedino telefon. To mi je režija", kaže
Željko.
Nema stresa ali ima sira. No kozu je teže pomusti nego kravu.
Stoga da bi bilo sira - domaćini su nam otkrili kako koze okupiti
i umirti. Jednostavno i funkcionira. Željko ih muze ujutro i
navečer, a ima i trik - hrana.