Poštenom kolumnistu u današnja vrimena baš nije lako. Taman odlučiš o čemu ćeš pisat kad se, po ure kasnije, situacija u zemlji drastično promini. Evo, kreneš pisat o koroni - počneš u ozračju raja na zemlji u kojem smo pobijedili virus a tog istog dana popodne pojavi se devedesetosam novooboljelih. Znači, ono šta si napisa prije par sati moš bacit u koš jer više nije aktualno. Recimo, tila san napisat i jedan lipi, topli tekst o Đokoviću zato šta je sa onim teniskim turnirom u Zadru tija promovirat hrvatski turizam, kad najedanput sa svih strana drvlje i kamenje po njemu jer da nam je vratija virus i uništija turističku sezonu. Šok i necjepica.
Uz sve to, tih dana se sa svih portala na mene bečila bivša pridsidnica, vragolastog sjaja u očima i sa dignutim srednjim prstom. Brzo guglan da vidin šta san propustila i otkrijen da se žena iznebuha uključila u borbu za prava žena zbog Škore koji je izjavija... Ne smin vam sad prinosit šta je izjavija niti to komentirat jer bi mogla ostat bez prstiju a prsti su mi doslovno osnovno sredstvo za rad. A i mater mi je rekla da ne pišen neugodne kolumne o, daprostite političarima, da me ne bi ko naprokida ili mi, nedaj bože, iščupa gučak ka šta je Kerum zapritija jednome aktivistu. Još ga je usput častija da je klošarski četnik. Ja još nisan uspila protumačit šta mu je značilo ono „Urbani Jugoslaven“ od prije par godina, a kamoli šta je sad klošarski četnik. Bit će da je urbani Jugoslaven mutira u klošarskog četnika, takva su vrimena, sve zamutira dok si reka „As!“
Hipersenzibilni Kerum
U svakom slučaju, koliko san uspila povatat, ispada da čim se Kerum za nešto kandidira, odma se po Splitu pojave i ti urbani četnici i klošarski jugoslaveni a iz čega zdravon logikon dolazimo do zaključka da, ako se oćemo riješit njih, moramo se riješit Keruma. Kud on, tud i oni. Ovo mi i mater čita pa moran naglasit da ja protiv njega neman ništa, čak je izazva i moje simpatije jer je nedavno cili potresen negdi reka kako on ne voli ponižavat ljude i kako je on „uvik za čovika“. Na tu reakciju ga je nagnalo to šta je smijenjeni ravnatelj Javne ustanove za upravljanje park-šumom Marjan, Damir Grubšić, navodno posla nekom gospodinu Kohareviću e-mail sljedećeg sadržaja: “Di si smrade, smrdi ti iz usta”. Keruma je to skroz snervalo i pogodilo do najdublje dubine njegovog emotivnog bića. Tu san cila raznježena pomislila kako smo ga svi krivo procjenjivali svih ovih godina, ne Grubšića, nego Keruma, a on čovik hipersenzibilan i empatičan. Osim kad ljudima čupa grkljane, ali samo malicijozne osobe mogu sad insistirat na tim malim nelogičnostima u njegovom, ovaj, izražaju. Malo je izgubija živce a i ko ih ne bi izgubija u situaciji kad opet niko ništa ne razumi u vezi korone i pripadajućih joj takozvanih priporučenih mjera opreza.
Koliki razmak držat, nosit masku ili ne nosit i di i zašto, koga se smi dirat, koga ne smi, ko se grlija s Đokovićem, ko ga je pipka po ramenu, jel se to smi, ne smi, to više bog ne razumi. Ministar zdravstva već neko vrime, ili da budem preciznija, otkad je predizborno vrime, uopće ne liči na sebe, niti na ikakvog ministra, a kamoli zdravstva. U prvome valu korone je zvuča ka da zna šta govori, a sad zvuči ka da zna šta mora govorit a pogotovo - šta ne smi govorit. Ovi samoživi novinari ga svako malo zaskoče s tim njihovim pitanjima, on se priznojava, izmotava, imaš osjećaj da bi im najrađe iščupa ne gučak, nego mikrofone, samo da nije pristojan kakvi već je. U očima mu vidin da bi najrađe posla k vragu i koronu i novinare i pobiga negdi na Velebit u imunitet brda prije nego šta skroz ispali na živce u procijepu između struke i politike. Umisto toga, krotko i pristojno nam tumači kako premijer Plenković nije prekršija mjere opreza i ne mora ić u samoizolaciju i kako su se na turniru u Zadru poštivale sve preporuke stožera a koji sluša sve preporuke epidemiologa koji slušaju sve preporuke svoje čukunbabe valjda nemam pojma.
Nema više 'Hvala vam na tom pitanju'
Također, svi su primijetili da se ministar više ne zahvaljuje na pitanjima, šta je pošteno jer bome ni on nama više ne izaziva ni najmanji poriv da mu se zahvalimo na odgovorima.
U međuvrimenu, aleluja, stožer je jednoglasno odlučija da maske ipak triba nosit, obavezno u sredstvima javnog prijevoza koja su do jučer bila sredstva javnog prijenosa ali smo se svi pravili da je s virusom gotovo. E pa nije gotovo kad je gotovo, nego kad kome zatriba da je gotovo.
Osim iznenadnih prevrata s virusom, tenisom i pravilima samoizolacije, prije par dana me je zaintrigira jedan naslov u jednim dnevnim novinama koji je glasija ovako:
“Je li grad pod Marjanom postao Napulj?“
Odma san brže bolje kliknila na članak da vidin ko mi je preimenova grad i zašto. Kad tamo, između ostalog, kažu:
“Nesporno je, dakle, da mediteranska klima, genska predispozicija i život na otvorenom mogu korelirati s pojavom kriminalnih trendova“.
Bakice obijaju trafike
Čitan, ne virujen. Ček, je l' ovo oni najozbiljnije oće reć da u Splitu ima više kriminala nego u drugim gradovima Hrvatske zato šta mi u Dalmaciji, zbog povoljne klime – puno boravimo vanka? Ka prvo, sudeći po brojkama, u Splitu nema više kriminala nego na primjer u Zagrebu. Ka drugo, gledan sad one babe u mojoj ulici šta, skoro cili božji dan, ćakulaju i side po klupicama isprid zgrada. Tribamo li strepit da će ih od tog života na otvorenom najedanput pribacit na obijanje trafika? Da će se te bezopasne bakice jedno jutro probudit ka kriminalke jer su se nasrkale previše toga mediteranskog zraka koji ljude pritvara u mafijaše? Ne znan, ali poslin ovoga članka meni te babe više nikad neće bit iste.
Dobro, malo me ponija lokalpatriotski zanos pa dramatiziran. Ko zna, možda su ipak u pravu kad kažu da život na otvorenom može dovest do upadanja u kriminal. Evo, kad gledamo neke političare, tačno se vidi da to, još od malih nogu, niko u kuću nije moga utirat.
Više neman puno mista pa ću onoj gospođi šta priželjkuje da nas žene muškarci „vrate na tvorničke postavke“, samo jednu kratku molbu:
Draga gospođo, ti naši muški se tijekom procesa vraćanja žena na tvorničke postavke znaju malo zaigrat, pa za posljedicu imamo sljedeće podatke:
„Prošle je godine u Hrvatskoj ubijeno 13 žena, pet više nego 2018. godine. Sedam žena ubili su muževi ili partneri. Skloništa za žene stalno su puna, prepuna, a nasilje od kojega se s djecom tamo sklanjaju sve je brutalnije, svjedoče voditelji skloništa i savjetovališta širom Hrvatske.“
Pa, ako biste mogli, ne bilo Vam zapoviđeno, malo preformulirat Vaše pjesme i Vaše mokre snove.
Unaprid zahvalna.
