I mene je malo uzela atmosfera pa sam, za potrebe ovog teksta, napravio đir po selu i intervjuirao građane o dotičnoj temi.
JA: Evala, šjor Marine, čeka li se? Jeste nestrpljivi? MARIN: Ma nemoj me ništa pitat, svaki dan san isprid televizije, slušan radio, čitan novine, ne dogovore li ove brodove s Jadroplovom, bojin se najgorega. Bilo je posla na ovomu francuskomu brodu, ali je iša sad na dokovanje pa me poslalo na prisilni godišnji odmor. A sve molin boga da mi šta prije završi. Kad se "Francuz" vrati s doka, bit će na njemu još posla, ali kad on pođe ća, pitaj boga šta će bit s Brodosplitom. Govorin ti, ako se Jadroplov i Vlada ne dogovore, moglo bi sve poć kvragu. Čekan ti dogovor ka žedna zemlja kišu.
Driblaju me ka Hajdukovu obranu
JA: Pomalo, šjor Stipe, čeka li se? Jeste nestrpljivi? STIPE: Dašta san nego nestrpljiv. Mala mi triba ove godine na fakultet, triba to platit, a ovi iz Zagreba ni be ni mu. Zoven, kumin, molin, ali isto ti je – govorija njima ili zidu, samo kažu: "Nema se para!" Ima skoro dvi godine da san skupija svu dokumentaciju za azbestozu. Potvrde od doktora, nalaze, stotine papira san mora skupit da mi platu odštetu. I kad san in sve posla, po godine mi se nisu javljali. Onda odjedanput da in triba poslat originale. "Dobro", govorin ja, "mogli ste mi odma tako reć". Onda in posla originale. Opet prošla tri, četiri miseca kad zovu da na dva, tri fale pečati. Onda ja opet od doktora do doktora po te pečate. Driblaju me ka Hajdukovu obranu. Ali, eto, fala bogu, sad san skupija sve šta su tražili i posla. I sad čekan, ali sve se bojin da se neće to sredit dok ona fakultet upiše. Ali, ne moš im ništ. Moš samo sidit doma i čekat.
JA: E, Antiša, čeka li se? Jesi nestrpljiv? ANTE: Da je li čekan? Ne prođe dan da se ne spojin na internet da vidin one kamere šta snimaju autoput, ali ništa. Već smo zabrazdili u šesti, a đavlu jednoga turiste nema. Ali, tako mi i triba kad san budala i ženu slušan. "Amo činit apartmane, amo činit apartmane!" I jesan, učinija san ih, doli u gradu. Sve kako bog zapovida – diga kredit, učinija apartmane, a onda su švicarci počeli plesat. Sad mi je veselo da veselije ne može bit. Onda svaki bogvetni dan, prid kompjuter. Malo gledan autoput, malo tečaj švicaraca. Pa rifrešan. Sve čekan da se stvar okrene pa da broj auta bude veći, a tečaj švicaraca manji, ali nikako dočekat taj dan.
Di ćeš danas kupit tovara?!
JA: Di si, Mate, legendo? Čeka li se? Jesi nestrpljiv? MATE: Da je li čekan?! Znaš šta! Ne sredi li se to do sedmoga miseca, poć ću u Zagreb, na Markov trg i zapivat in sve po spisku! Ma znaš ti šta to znači! Odsić nas od Omiša! Cili kraj! Mogu tamo s briga pljunit u Omiš, a moran činit pedeset kilometara auton jer gospoda ima više od godinu dana šire cestu. Pa će bit gotovo za dva miseca, pa će bit gotova do lita, pa stanu radovi jer izvođači nisu plaćeni, pa se nema para, pa ovo, pa ono, a ti se, moj Mate, vozi na posa pedeset kilometri. Srića, ima kozji put, pa se spustin na noge, ali kad krene verdura, kad krenu praske, neću ih na ramenima vuć do pazara. Više će mi poć na gorivo nego šta ću uvatit od njih. Nisan pametan! Stvarno više nisan pametan! Ne znan bi li čeka ili kupija tovara. Pa ka i dida mi – verduru na tovara pa u Omiš na Pazar. A di ćeš danas kupit tovara?! Onda šta ću – na posa na noge, a na pazar auton. Pa čekat i molit boga da nan se Kalmeta smiluje.
Kao što vidite, dragi čitatelji, građani Republike Hrvatske s velikim nestrpljenjem čekaju sutrašnji dan, taj veliki petak u kojem će predsjednik Europske komisije José Manuel Barosso preporučiti zemljama članicama Europske unije završetak pregovora s Hrvatskom.
