Vlada Srbije je na prošloj sednici za predsednika Skupstine akcionara "Galenike" postavila Rajka Unčanina, bivšeg direktora Poslovnog sistema "Grmeč" u Zemunu i nekadasnjeg visokog funkcionera "SPS-a".
I u Vladi Srbije su Trojci potvrdili da je Unčanin izabran za predstavnika Republike Srbije u Skupštini akcionara "Galenike".
Rajko Unčanin je kao generalni direktor "Grmeča" zajedno sa još petoricom pomoćnika i tadašnjim zamenikom šefa "DB-a" Radoslavom Lukićem Luletom optužen da je kriv za eksploziju u Poslovnom Sistemu "Grmeč" kada je poginulo 11 radnika, a deset teško povređeno.
U maju 1995. godine u zemunskoj fabrici "Grmeč" je po nalogu samog Slobodana Miloševica i tadašnjeg šefa "DB-a" Jovice Stanišića organizovana ilegalna proizvodnja raketnog goriva koju je Srbija u vreme sankcija prodavala Sadamu Huseinu i Moameru Al Gadafiju. Iako fabrika nije ispunjavala tehničke uslove Rajko Unčanin je kao generalni direktor dao saglasnost i organizovao prozvodnju raketnog goriva. Zbog loših tehničkih uslova i nestručnosti dogodila se eksplozija u kojoj je nastradalo 11 ljudi, a deset teško povređeno.
Istražni sudija i tadašnji zamenik javnog tužioca Vladimir Vukćevic odustali su od gonjenja po službenoj dužnosti, ali je rodbina poginulih podnela krivične prijave protiv organizatora posla po članu 194. KZ (teško delo protiv opšte sigurnosti građana sa smrtnim posledicama). Slučaj se zahvaljujući združenim naporima Resora državne bezbednosti, državnog tužioca i sudija vukao kroz sudske spise sve do 2000. godine, a da za sve to vreme nije zvanično utvrđeno ništa, osim koja je supstanca "najverovatnije" eksplodirala. Najzad, 3. oktobra 2000. godine, dva dana pre nego što je Milošević oteran sa vlasti, krivično veće Okružnog suda u Beogradu izdaje rešenje koje bi moralo da uđe u istoriju srpskog pravosuđa. U Rešenju koje je u celosti objavio list Vreme (br. 620 od 21. novembra 2002. godine) stoji da "Nema mesta sprovođenju istrage protiv prijavljenih Rajka Umčanina, Radoslava Čobanina, Slobodana Komatine, Vladice Božić i Jovana Tarabića", i to zbog toga sto "...Proizilazi da u radnjama koje su preduzeli prijavljeni, u pripremi, organizovanju i proizvodnji predmetne eksplozivne smese nema protivpravnosti, jer je njihovim radnjama prethodilo donošenje odluke na nivou Predsednika Republike i načelnika Službe državne bezbednosti... a sve u skladu sa potrebama zaštite državne bezbednosti."
Faksimil tog rešenja štampan je na naslovnoj strani ovog broja "Vremena". http://www.vreme.com/cms/view.php?id=327851
Predsednik krivičnog veća koji se pozvao na autoritet Slobodana Miloševića i Jovice Stanišića, bio je sudija Života Đojinčević. Odustajanjem od istrage uz ovakvo obrazloženje, slučaj "Grmeč" trebalo je da zauvek bude stavljen ad acta. Međutim, Vrhovni sud Srbije svojim rešenjem od 28. decembra 2000. uvažava žalbu oštećenih i vraća predmet Okružnom sudu na ponovno razmatranje.
I pored promene vlasti u Srbiji i rešenja Vrhovnog suda, iako su podnete nove, dopunjene krivične prijave, ovoga puta i protiv Radosava Lukića Luleta, javni tužilac Rade Terzić je posle dužeg razmatranja odustao da po službenoj dužnosti goni prijavljene, prepuštajući taj posao rodbini žrtava.
Inače, u Okružnom sudu su Trojci potvrdili da se suđenje za slučaj "Grmeč" još uvek vodi pred ovim sudom, pa tako ni posle 18 godina još uvek se ne zna koje kriv za eksploziju u kojoj je poginulo 11 nedužnih ljudi.
U međuvremenu je, nakon oktobarskih promena u Srbiji, Rajko Umčanin, direktor "Grmeča", koji je na oltaru Državne bezbednosti žrtvovao svoje osoblje i celu jednu halu penzionisan. Kao penzioner aktivirao se u kampanji Branislava Ivkovića, kada se ovaj 2002. godine kandidovao za Predsednika Srbije ispred Socijlističke narodne stranke. Međutim, njegova politička podrška Ivkoviću dobila je epilog na sudu. Unčanin je svog dojučerasnjeg partijskog kolegu Baneta Ivkovića tuzio zbog 500 evra koje mu je pozajmio za kampanju.
Prvi opštinski sud u Beogradu je 2006. godine presudio da Ivković mora da vrati Umčaninu novac i da plati sve kamate i sudske troškove.
- Pozajmio sam mu novac kada se kandidovao za predsednika Srbije. Trazio je pare od mnogih stranačkih prijatelja i članova zbog izborne kampanje i sudske overe potpisa za kandidaturu. Ja sam mu dao 500 evra i dobio priznanicu za to, a on je rekao da će vratiti novac kad dobije sredstva iz budžeta koja su namenjena za finansiranje predsedničkih kandidata. Nije u pitanju samo novac, već ljudski odnos i princip -, rekao je Unčanin za "Kurir" u novembru 2006. godine.
Rajko Unčanin je u međuvremenu postao profesor na univerzitetu "Megatrend" i član SNS-a koji ga je, kako saznajemo i predložio za predsednika Skupštine akcionara "Galenike".
U beogradskom Okružnom sudu potvrdili su za Trojku da je suđenje Unčaninu i grupi optuženih u slučaju "Grmeč" i dalje u toku. Tako da i nakon 11 godina, još uvek se ne zna ko je zaista kriv za nesreću koja se dogodila pre 18 godina. Inače, u press službi Vlade Srbije za Trojku su potvrdili da je Umčanin izabran kao predstavnik Republike Srbije kao akcionara "Galenike" u skupštini kompanije. Međutim, oni nisu mogli da nam kažu i koja ga je stranka predložila.
