Bivši funkcioner tajne policije SFRJ Josip Perković, koga nemačka optužuje za organizovanje likvidacija hrvatskih disidenata u toj zemlji tokom komunističkog režima, novo je seme razdora vlasti i opozicije u Hrvatskoj, ali i razlog nedolaska nemačke kancelarke Angele Merkel na proslavu povodom ulaska Hrvatske u EU, 30. juna.
Merkelova je, naime, kako je potvrdio neimenovani predstavnik Kancelarije za odnose sa javnošću nemačke vlade, otkazala dolazak u Zagreb zbog, kako je rekao nedostatka vremena, prenela je agencija Hina.
Po njegovim rečima, Merkel je otkazala planirani dolazak na proslavu zbog nedostatka vremena, a Nemačku će na svečanosti 30. juna predstavljati državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Link.
I dok je hrvatski Sabor na predlog opozicione HDZ-a prekinuo današnje zasedanje zahtevajući objašnjenje predstavnika vlasti, a Crkva povlačenje predloženih izmena Zakona o saradnji u krivičnim pitanjima sa članicama EU, premijer Zoran Milanović je rekao da mu se "fućka" na optužbe opozicije i Crkve koji vlast optužuju da predloženim zakonom štite zločince.
Odbacujući kritike Crkve i HDZ, Milanović je rekao da je upravo obrnuto i da su oni štitili ratne zločine proteklih 20 godina.
Sednica Sabora je prekinuta na zahtev opzicije, odnosno Gorana Jandrokovića iz kluba Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), a priključili su mu se laburisti i nezavisni poslanik Jadranka Kosor.
U ime kluba zastupnika HDZ-a zatraženo je da u Sabor dođe predstavnik vlade kako bi objasnio o čemu se radi, da se iz procedure povuče Zakon o pravosudnoj saradnji u krivičnim stvarima članica EU i, kako se navodi, spasi obraz Republike Hrvatske.
Nemački Savezni biro za borbu protiv kriminala ponovo je danas objavio poternicu za bivšim visokim funkcionerom jugoslavenske tajne službe Josipom Perkovićem, zbog umešanosti u ubistvo hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića 1983. godine.
Ranije danas hrvatski Dnevnik, pozivajući se na izvore bliske hrvatskoj vladi, objavio je da “nema sumnje” da je nedolazak Merkelove takođe poruka zvaničnom Zagrebu vezana za pokušaj Hrvatske da izmeni zakon kojim bi se evropski nalozi za hapšenje ograničili na razdoblje od avgusta 2002. godine.
Reč je o odredbi koja bi praktično amnestirala od izručenja bivšeg jugoslovenskog obaveštajca Josipa Perkovića Nemačkoj, koja ga sumnjiči za učešće i organizovanje više teških ubistava hrvatskih disidenata tokom komunističkog režima među kojima i ubistvo emigranta Stjepana Đurekovića.
Hrvatska, ipak, neće moći da menja odredbe Zakona o pravosudnoj saradnji u krivičnim pitanjima sa državama članicama EU, posebno odredbu koja bi praktično amnestirala operativca jugoslovenskih bezbednosnih službi Josipa Perkovića, koji se u Nemačkoj sumnjiči za organizovanje više likvidacija među hrvatskom emigracijom.
Namera Hvatske bila je, naime, da u pomenuti zakon unese odredbu koja bi se primenjivala samo na krivična dela počinjena nakon 7. avgusta 2002. godine. "Zakonski okvir Evropskog naloga za hapšenje ne možete menjati. Ne možete menjati vremenske okvire i sada određivati na koje će se slučajeve on primenjivati", navedeno je u odgovoru Brisela, piše zagrebački “Večernji list”.
Hrvatski mediji objavili su ranije da je evropski nalog za hapšenje Perkovića već stigao u Hrvatsku i da će Nemačka nakon ulaska Hrvatske u EU, 1. jula, tražiti njegovo izručenje zbog sumnje da je umešan u više teških ubistava među kojima i hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića 1983. godine.
Pred kraj prošle sedmice i nakon pisanja medija, Hrvatska je odlučila da ipak konsultuje Evropsku komisiju o promenama koje je trebalo doneti po hitnom postupku, a koje bi “slučajno ili ne” otklonili opasnost od izručenja Perkovića nakon njenog ulaska u Evropsku uniju, 1. jula.
Tek tada je - nakon niza objašnjenja visokih hrvatskih zvaničnika, koja su se vrtela od brige zbog poplave naloga za hapšenje iz inostranstva do brige za izručenje branitelja, ministar pravosuđa Orsat Miljenić priznao da zapravo zvanični Zagreb ne zna da ne sme da menja zakon, potvrdila je za “Večernji” portparolka resornog ministarstva Mina Andrejeva.
- Hrvatsko predstavništvo pri EU kontaktiralo je s Komisijom i tražilo pojašnjenje primene EUN-a. Hrvatskim zvaničnicima ponovili smo ono što smo rekli i vama: Hrvatska je u pristupnim pregovorima preuzela obvezu da potpuno uskladi zakonodavstvo s EUN i počne ga primjenjivati s datumom članstva -, navela je Andrejeva.
Time je zavrzlama oko Zakona i “slučaja Perković” sumirana u dve reči - prekasno je, piše list.
- Hrvatska za vreme pregovora nije zatražila izuzeće ili prelazni period u slučaju EUN -, precizirala je Andrejeva. Pristupni pregovori su zapravo pregovori kada neka država preuzima pravnu stečevinu EU - a EUN to jest, piše list i podseća da je Hrvatska tražila, i dobila, prelazna rešenja iz oblasti poljoprivrede i ribarstva, na primer.
List, međutim, smatra simptomatičnim da je Vlada Hrvatske o tome šta sme, a šta ne sme i, kako Brisel gleda na neke namere, saznala iz medija.
"Dnevnik" piše da će hrvatski premijer Zoran Milanović imati mogućnost da se s Merkelovom sretne sutra na samitu lidera EU u Briselu.
To je, inače, poslednji samit na kojem je Hrvatska prisutna kao posmatrač jer će ona zvanicno, od 1. jula dobiti pravo glasa u Briselu.
Hrvatski mediji javili su ranije da bi nalog za Perkovićevo hapšenje u Zagreb trebalo da stigne već prvog dana njenog članstva u EU.
Hrvatska, međutim, odbija Perkovićevo izručenje i traži da mu se sudi u Hrvatskoj.
