Od danas su odnosi Srbije i Hrvatske dobili novu dimenziju - dimenziju stanog dijaloga i rešavanja otvorenih pitanja, poruka je nakon sastanka dvojice predsednika, Tomislava Nikolića i Ive Josipovića, na kome je najviše bilo reči upravo o problemima koji opterećuju odnose dve države.
Nikolić je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da i on i njegov hrvatski kolega daju punu podršku vladama u rešavanju otvoreni pitanja, unapređenju biletralne i ekonomske saradnje ističući da je Srbiji stalo do otopljavanja odnosa pre svega zbog srpske manjine u Hrvatskoj.
Predsednik Srbije je kao najveće probleme u odnosima dve zemlje naveo pre svega nemogućnost uživanja prava na upotrebu srpskog jezika i pisma, česte slucajeve ugrožavanja bezbednosti,tretiranje Srba kao okupatora i četnika u udžbenicima...
On je takođe rekao da postoji izražena pojava etnički motivisanih sukoba i govora mržnje protiv Srba kao i da u pojedinim županijama nema škola srpske nacionalne manjine, nego samo na srpskom jeziku, kao i da ne postoji redakcija programa na srpskom, a da problemi opterećuju problemi povratka imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
"Želimo otvoreni i konstruktivni dijalog...Uveren sam da smo napraili iskorak ka poboljšanju odnosa Srbije i Hrvatske", poručio je Nikolić i dodao da je važno što Hrvatska podržava Srbiju u procesu evropskih integracija i unapređenju regionalne saradnje.
On je rekao da je potrebno definisati vremenski okvir za rešavanje otvorenih pitanja i da međudrrzvane komisije i radne grupe, koje rade na konkretnim pitanjima treba ubrzano da nastave posao.
Hrvatski predsednik je istakao da je napravljen napredak u brojnim segmentima i da to pokazuje da Srbija i Hrvatska mogu bolje, ali je takođe naveo niz problema u odnosima dve zemlje, naglasivši da je ipak najvažnije da se raši pitanje nestalih.
"To je vrhunski problem, moralni i pravni", rekao je Josipović navodeći da je rešvanja tog pitanja pretpostavka konačnog i punog sređivanja odnosa dve države.
Josipović je naveo da Hrvatska traži 1689 osoba, 953 nestalih u periodu 1991. i 1992. godine, pretežno Hrvata, i 736 nestalih 1995. godine, pretežno Srba i dodao da se podaci o nestalima mogu naći i iz izvora u Srbiji i ponovio da je to pitanje suštinsko.
Konstatovao je da su dve vlade zastale kod rešavanja pitanja granica, pomenuvši da ukoliko taj problem ne bude mogao da se reši treba koristiti iskustvo koje je Hrvatska imala sa Slovenijom gde je upotrebljen mehanizam međunarodnog prava. "Pitanje granica ne može ostati zauvek otvoreno", poručio je Josipović dodavši da Hrvatska nije zadovoljna ni načinom na koji se razrešava pitanje sukcesije.
Pomenuo je i da slične probleme kakve ima srpska manjina u Hrvatskoj, a o čemu je govorio Nikolić, ima i hrvatska manjina u Srbiji, ali i je posebno ukazao da je problem izbeglica zajednički. Navodeći da je mali broj izbeglih iz Hrvatske u Srbiji, ali i da ima 40.000 Hrvata koji su izbegli iz Srbije i većinom se nisu vratili, Josipović je istakao da, osim što su se on i Nikolić "potužili jedan drugom za ono što nas tišti, možemo biti zadovoljni jer je napravljen napredak u brojnim segmentima, što je znak optimizma da i Sribja i Hrvatska mogu bolje".
Josipović, koji se danas prvi put zvanično sastao sa Nikolićem, naveo je kao dobre pripereme saradnju u oblasti pravosuđa, u progonu ratnih zločinaca, boprbi protiv organizovanog i prekograničnog kriminala. Hrvatski predsednik konstatovao je i da život trenutno ide ispred politike jer su odnosi privrednika, naučnika, umetnika i sportista dve zemlje na višem nivou. "Oni šalju poruku da naše dve zemlje mogu više i bolje, siguran sam da ćemo i mi kao predsednici, ali i vlade naše dve države razumeti tu oruku i iskorisiti naboj za unapređenje odnosa", zaključio je Josipović.
Josipović: Možda kompromis o tužbama; Nikolić: Povlačenje važno za mir
Josipović je izjavio da hrvatska vlada još nije donela definitivnu odluku o tome da neće povući tužbu za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio da bi povlacenje tužbi uspostavilo potpuni mir između dve države. "S hrvatske strane se očekuju još neke stvari pre konačne odluke", rekao je Josipović, odgovarajući na pitanja novinara na zajedničkoj konferenciji posle sastanka Nikolićem.
Predsednik Hrvatske je istakao da, u okviru pomirenja, treba učiniti još mnogo toga, pre sveg kad je reč o pitanju nestalih osoba.
Nikolić je prethodno u obraćanju novinarima tokom konferencije u jednom trenutku rekao da je Hrvatska odustala od tužbe za genocid, mada je Srbija pokazala spremnost da povuče svoju kontratužbu, i izrazio je nadu da će u bliskoj budućnosti biti nađeno obostrano prihvatljivo rešenje za ova problem, koji opterećuje odnose dveju zemalja. "Ako tužbe opstanu, moramo reći da smo imali i težih događaja među našim državama i narodima i moramo s time živeti", rekao je Josipović, priznajući da tužbe za genocid mogu opterećivati odnose dveju zemalja ali je napomenuo da će pred sudom biti izneto mnogo istorijskih istina koje "neće biti dobro za čuti i za jednu i za drugu zemlju".
Prema njegovim rečima kada bi se rešili neki problemi, na primer problemi nestalih, bilo bi više prostora za razmišljanje o mogućem dogovoru i možda postupku koji bi, s jedne strane, rezultirao prestankom tog postupka, a s druge bi neminovno morao pokazati odnos dve strane prema žrtvama rata. "Ostavimo zato vremena vladama da možda ipak nađu kompromis o tom pitanju", rekao je Josipović.
Predsednik Nikolić je izjavio da se on zalaže za povlačenje tužbi jer gleda u budućnost i smatra da je važno da Srbija i Hrvatska uspostave mir po mogućstvu za sva vremena. "I predsednik Josipović i ja i vlade i građani, svi žele da žive mirno i bolje", rekao je Nikolić podsetivši da, kada se u Srbiji komšije posvađaju oko međe često prestaju da govore, ali da dobri prijatelji ne idu pred sud, već sporove rešavaju dogovorom.
Povlačenje tužbi, prema njegovim rečima, ustanovilo bi potpuni mir između dve drzave, a suprotnom, ako tužbe dospeju pred sud, kakva god bila presuda, uveren je da neko time neće biti zadovoljan. "Srbija želi mir i projateljstvo sa svim državama u svetu, a posebno sa prvim komšijama", poručio je Nikolić i dodao da treba zatvoriti gvozdena vrata prošlosti i izvući ono dobro što je zajedničko, poput zajedničkog nastupa na trećim tržištima.
Nikolić je dočekao Josipovića u 10 časova ispred Palate Srbija uz najviše državne počasti. Posle dočeka održan je tet-a-tet sastanak, nakon čega je usledio razgovor državnih delegacija dveju zemalja posle kojeg je potpisan Sporazuma o saradnji Fakulteta politčkih nauka u Beogradu i Fakuleta političkih znanosti u Zagrebu.
Jospović se sastao i sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, a posle podne će se sastati sa predsednikom skupštine Nebojšom Stefanovićem, posle čega će se obratiti poslanicima u Parlamentu.
Služba za saradnju s medijima predsednika Republike saopštila je da će se Nikolić i Josipović sutra u Beogradu sastati sa srpskim i hrvatskim privrednicima.
