Six Pack, jedan od najpopularnijih i najboljih srpskih punk bendova, nalazi se na velikoj turneji kojom obilježava 20 godina rada i u sklopu koje će u subotu, 24. siječnja, nastupiti u zagrebačkoj Tvornici kulture. Tim povodom smo se s frontmenom Mikijem Radojevićem prisjetili najvažnijih trenutaka njihove karijere, od okupljanja benda u Smederevskoj Palanci pa sve do današnjih dana.
S obzirom da ovom turnejom obilježavate 20 godina rada, ajmo od početka. Kako je krenula priča o Six Packu?
Davne 1994. godine, gitarista Branko je okupio sjajnu postavu mladih muzičara, zapravo ostatke prethodne scene Smederevske Palanke i oformio Six Pack. Iako različiti po muzičkim usmerenjima, idejama i željama, jako brzo smo postali kompaktna celina koja traje i dan danas.
Za razliku od većine punkera, čiji su tekstovi gotovo bez iznimke ispunjeni bijesom i buntom, vi se nikad niste ustručavali pjevati i o ljubavi. Stihove pjesme "Nekako najviše me boliš ti" možemo nazvati i prilično romantičnima. Zanima me da li ste zbog toga postali više "mainstream", u smislu da vas sluša i publika koju inače ne zanima punk?
Za razliku od većine “besnih punkera”, mi smo izgleda imali i po koju curu u životu, ha ha ha. A hvala ti i na ovom “mainstreamingu” pošto se moj novčanik nešto i ne slaže sa tobom. Šalu na stranu, jedna pesma svakako nije mogla da uzdrma ni naš, a ni svet publike. Mislim da se Six Pack ipak dokazao svojim kvalitetom i uspeo da pronadje formulu za pisanje pesama koje neće biti slinave, a koje opet može da sluša malo širi spektar publike.
Jedna od vaših prvih turneja bila je po Grčkoj. Kako je došlo do te turneje i kakva su iskustva?
Čisti pankeraj. Spavanje u skvotovima, druženje sa grčkim pankerima, svirka za smeštaj i putni trošak (čitaj – voz). Sjajno iskustvo i prelepe uspomene. Puno nam je značilo onako mladima i neiskusnima da osetimo kako izgleda biti daleko od kuće u zemlji u kojoj se pre svega ne govori jezik na kome ti pevaš. Tvrda igra, ali izborili smo se nekako.
Svirali ste i u Nizozemskoj, kako punk ekipa u Europi reagira na bend iz Srbije?
Najnormalnije. Ljudi su dolazili na koncerte, komunicirali smo na engleskom, pevali na materinjem, smeškali se na univerzalnom jeziku. Sviramo jako melodičnu muziku pa je to valjda puno pomoglo u razbijanju te jezičke barijere, uvalili smo im par covera tipa "Karma Chameleon" i sve pet!
U vrijeme kada ste počinjali, punk scena u Srbiji je bila izuzetno jaka, uz vas bili su tu i Goblini, Atheisti… Svi ti bendovi aktivni su i danas, no zanima me kakva je situacija s, uvjetno rečeno, vašim nasljednicima?
Trudimo se da pomognemo koliko možemo i, ako ništa drugo, onda bar inspirišemo mlađe od sebe da sviraju i krenu tim nekim našim putem. Izdvojiću LUR (Ludak U Razvoju) koji je verovatno najbolji punk rock bend novije generacije, koji za par dana izdaje novi album “Mediokreten” koji će u Srbiji napraviti haos sličan onome kada su Pasi u Hrvatskoj izbacili svoje remek delo “Reci mi da li te boli”. To je bend koji ima preinteligentne tekstove, koji zvuči brzo, moćno i melodično u isto vreme, a na koncertu izgleda kao cunami.
U Hrvatskoj se sve stvari vezane uz glazbu manje-više događaju u Zagrebu, Koliko je vašu karijeru otežala činjenica da dolazite iz malog grada?
Bilo je zajebano, šta da ti kažem… Centralizacija, Beograd. Svako malo smo pozajmljivali pare od roditelja da sednemo na voz kako bi otišli u glavni grad i dali intervju od 10 minuta na nekom radiju. Ali, za razliku od većine bendova koji su menjali adresu kako bi sutra govorili da su beogradski bend, mi smo uporno furali svoju priču i čak naglašavali odakle smo. A onda je došlo sve na svoje.
"Musique" spada među najprodavanije albume u Srbiji. Usprkos tome, u posljednje vrijeme svoja izdanja stavljate na besplatan download,. Mislite li da se više ne isplati izdavati albume regularnim diskografskim kanalima?
Ne da se ne isplati, već je ponekad to uvreda za bend. Ja ti dam gotov proizvod da bi ti prao pare preko mog izdanja, zalepio etiketu i častio me s 10 (mojih!) diskova? Ma ćao, žurim! Nisu sporne pare i isplativost. U pitanju je dostojanstvo. Kad se stvari budu promenile, rado ćemo opet biti na nekoj etiketi, umesto da ja jurim štamparije i pravim sam sebi cover za novi CD.
Kod nas imate pravu vojsku obožavatelja. Kada je i kako započela ljubav između Six Packa i hrvatske publike? Pitam to jer mi se čini da su već prvi vaši nastupi u našoj zemlji bili legendarni i sjajno posjećeni, iako je to bilo doba dok je internet još bio u povojima, a vaše pjesme gotovo da i nije bilo moguće čuti u Hrvatskoj?
Mislim da je reizdanje “Fabričke Greške” za Dirty Old Town puno pomoglo u tome. Gospodin Igor Banjanin je napravio sjajan CD i plasirao ga tamo gde treba. Došli smo u Močvaru, ja sam, sećam se, samo rekao "nećemo puno da pričamo, daj da sviramo" i publika je poludela. Od tad smo "domaći".
Autor ste i dvije zbirke poezije, koliko se te pjesme razlikuju od onih koje pišete za bend?
To su zapravo kompilacije pesama koje sam napisao za Six Pack i
Čovek Bez Sluha.
Drugu zbirku „Olovke izlomljenog srca“ pratila je i zanimljiva akcija u koju ste uključili i fanove. O čemu se točno radilo?
Ludo i hrabro sam raspisao konkurs preko Facebooka i zamolio ljude da mi šalju svoje radove, odnosno vizuelna rešenja mojih pesama. Na moje veliko iznenadjenje, stiglo je million predloga i radova, pa sad knjiga izgleda kao zmaj, svaka pesma je dobila svoju sliku, a ja sam sve autore koji su ušli u izbor potpisao u samom sadržaju knjige. Lepo i obostrano korisno. Sada te ljude upoznajem i lično na promocijama knjige i to je vanserijski lepa stvar. Da iskoristim priliku da im se i ovde beskrajno zahvalim: Hvala, drugari!
Kada pogledate unatrag, što biste promijenili u ovih 20 godina, odnosno na što ste najponosniji?
Najponosniji sam na prijateljstvo koje traje unutar benda. Bend je carstvo u kome mora da stanuje drugarstvo… inače – jebi ga. A menjao bih Smederevsku Palanku za L.A.… Zbog klime čisto malo onako.
Posljednji album "Epicentar" izašao je još 2011. godine. Kada možemo očekivati novu ploču, radite li na novim pjesmama?
Neću ništa da ti odgovorim. Ne zameri. Uvek uprskam kad nešto obećavam. Ne ja zapravo, nego neko odozgo se umeša i "izbaksuzira". Svakako radimo, to nemoj da sumnjaš.
I za kraj, što možemo očekivati u subotu u Tvornici?
Melodiju, energiju …na kvadrat!
