Mali ča to činiš?
To 'ča' mi tako čini toplo oko srca. Tako još govori stari svit. Ne čujen tu lipu besidu tako često. Ti si mulac, mali konobar, a on je kampanel. Sveti Duje. On je napisa Velo i Malo misto. Osmislija Feratu, Marijetu, Papundeka, Meštra. On. Čovik šta puši u tvon trajektu, dišperan, zagledan u more. Niko ga ne ferma. Niko da mu dođe i pita ga barba Smoje oćete šta popit? Gruba su vrimena i grubi ljudi na trajektu.
Na šanku mi Feral.
Drago mu je. Govorin mu da su Viktor i Heni jučer za Rogač sidili livo, a svi putnici desno. Nasmija san ga. Isprid mene sidi starac pomiren sa životon. Sve šta ima je da, i na sve šta je uradija udarili su mu timbar - izdajnik. Jugoslavenčina. Udbaš.
Tog dana san se zareka. Dok san ga gleda kako onako star, dišperan, ruku pod ruku sa svojon Lepon ide put bungalova u Supetru, dok mu svi viču izdajniče, prodana dušo, da ću jednom baren pokušati napravit nešto.
Smoje nikad ne moreš bit. Moreš biti samo loša kopija, koja će pisati za Slobodnu, a ljudi će te držati za redikula. Zato san odma otpisa Slobodnu. I u taj moment, kad je priko pasarele moj stari bard, onako dišperan bez da je popija svoj konjak krenija na bandu, ja san svatija šta u životu oću bit.
Oću bit izdajnik.
Jer nema veze kako pišeš, i na kojen dijalektu. Izdajnik je uvik izdajnik. Prodana duša. Kurbin sin. Onaj šta se ruga svemu šta je našemu svitu svetinja. Domovinskon ratu, domovinskin braniteljima, domovinskon redikul od predsjednika. Da bi bija ka Smoje to bi triba pritočiti u serijal. Libar. Pilu naopako. Pa sve staviti u Velo, oli Malo misto, sve te mone i dat in uloge.
Ja san odma svatija da taj dribling, taj spektakl života nisan u stanju. Dok san ga gleda kako pognut ide put prove, a svi oni koji bi mu tribali skidat kapu dok prolazi, sklanjaju se, ka da je kužan. Ka da ima virus. Kako bi se Stric samo zajebava sa ovin virusima danas.
I tako je otiša. U svoj bungalov na Brač, sa svojin Šarkon. Sam ka pas, star, ostavljen od svih. Čovik koji je proslavija Split, Dalmaciju, stavija nas na kartu svita. Zna je da je za života napravija puno, ali su ga ti ljudi dišperali. Nikad ode neće bit čovik velik koji govori šta ljudi ne žele čut.
I u taj moment, a bija mu je rođendan, Valentinovo, ja san svatija šta oću bit. Nikad Smoje jer Smoje je jedan.
Ali izdajnik?
E to bi već moga bit. I tu bi se najviše približija njemu. Ne zbog tega šta bi ga tija kopirat. Samo lud čovik more ić kontra sebe i bit izdajnik. Vengo zbog tega šta je među izdajnicima Smoje.
Da mi ponude sva blaga ovoga svita, sve pare šta imaju, ja bi in samo jedno reka: 'Radije ću živit ka izdajnik nego ću bit vaš.'
Jer kad si 'vaš' je lipo. Morete lipo pisati, dobijat nagrade, morete imati lip život. Samo jedno ne smite bit. Izdajnik. To se ne oprašta. To je najgore i najgrubje. Čeka vas prezir, čekaju vas na ulici pogrde i uvride.
Samo lud čovik more bit izdajnik. Ić kontra sebe. I niko te ne razumi. Šta ti to triba? Pa ti dođe Valentinovo, pa se sitiš da ti je Stricu rođendan.
Pa se sitiš da nikad nećeš bit ka on. Ali ako si čovik baren jedno možeš bit.
Izdajnik.
*Stavovi izneseni u kolumnama su osobni stavovi autora i ne odražavaju stav portala Rtl.hr*
