Prenosimo autorski tekst predsednika DS-a Dragana Đilasa objavljen u NIN-u
Pitanje "velike koalicije" nije pitanje ko je iz evropske Srbije prihvatljiv Aleksandru Vučiću, nego kakav je Vučić prihvatljiv evropskoj Srbiji. I sve dok uz Vučića bude išao i ceo SNS, sa Nikolićem, Bačevićem, Kneževićem, Vulinom i Veljom Ilićem, "velike koalicije" ne može biti, poručuje u autorskom tekstu za NIN lider DS i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i naglašava da je za Srbiju jedini spas ekspertska vlada, koja će raditi bez političkih pritisaka.
Kada sam odlučio da vodim DS, pristao sam na sve ono što je vlast spremna da uradi jedinom političkom konkurentu i lideru najveće opozicione stranke. I znam da ovaj brutalni obračun sa mnom i Demokratskom strankom najbolje pokazuje njihov strah od nas i ideja koje nas vode.
Znam i da smo im DS i ja glavna prepreka da ostvare cilj o kome danas niko ne sme da govori glasno, ali o kome mnogi šapuću. Zato hoću glasno da upozorim sve da je cilj ove vlasti vraćanje jednopartijskog sistema i ukidanje demokratskih tekovina koje smo s velikom mukom izgradili u prethodnih 20 godina.
Tehnologija je jasna i vidljiva za sve koji to žele da vide. Za apsolutnu vlast, potrebni su im novac, kontrola nad medijima, slabe državne institucije i "narodni neprijatelj" koji je kriv za sve. Prvo su se pobrinuli za novac: uplašili su građane da neće biti plata i penzija, zamenili guvernera, a onda za manje od godinu dana zadužili zemlju za četiri milijarde evra. I neće stati.
Potom su prešli na pravosuđe. Sudiju Natu Mesarović, koja je osudila ubice Zorana Đinđića, provlačili su kroz medijsko blato da bi je na kraju smenili, a onda sudstvo prepustili čoveku koji je poznat po slučaju "oslobođeni pedofil" i koji samo izvršava naređenja Vladimira Cvijana. Povratak 650 sudija sa partijskim knjižicama SNS-a bio je samo prirodni nastavak. Na red je došla policija, prvo ministar, njegovi saradnici koji su bez dokaza optuženi za aferu, da bi na čelo tog "reformisanog" MUP ponovo bio izabran direktor Milorad Veljović. I na kraju tužilaštvo koje želi da disciplinuje upravo "reformisani" deo policije tražeći smenu specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića.
Konačni obračun vlasti sa institucijama države dogodio se kroz medijsku kampanju koja je pratila hapšenje Miroslava Miškovića. Sve zasluge za to hapšenje pripisuju SNS-u, koji tada postaje jedina kredibilna institucija u borbi protiv korupcije. Sve ostalo se briše. Tada počinje obračun sa svima koji se protive novoj vlasti. Hapse, optužuju i presuđuju svi. Od šefova stranke, do stranački postavljenih bibliotekara i sekretarica. Nevinih nema! Krivi su i ovi drugi koji su s njima na vlasti, "žuti lopovi", privrednici i vaše prve komšije. Institucije nisu važne, tabloidi i televizije preuzimaju primat. Sudi se bez optužnice, a za sedenje u zatvoru nisu potrebne presude. Pravda se gladnom narodu deli na kilo. Sočna i sveža. Srbija prvi put od kada postoji, postaje država. Zašto im je ovo toliko važno? Jednostavno, da bi se izbrisalo sećanje na 20 proteklih godina koje je upravo ova vlast pojela. Da biste zaboravili kako su branili Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Da bi na Vidovdan proslavili veliku pobedu kojoj je prethodio gubitak Kosova. Ali, postoje ljudi u Srbiji koji pamte. Pamte da je neko pre njih morao mnogo toga da uradi da bi se oni danas hvalili borbom protiv korupcije. Nisu oni započeli slučaj Luke Beograd, nisu oni raspisali poternicu za Bogoljubom Karićem. Nisu oni pokrenuli istragu ni protiv Slobodana Radulovića, Ce marketa, stečajne mafije, Mila Đuraškovića, Puteva Srbije, raznih Šarančića. To smo uradili mi, da bi Srbija postala pristojna zemlja.
Pre nego što se krenulo na narko-bosa Darka Šarića, čije hapšenje sada najavljuju, neko pre njih je prvo morao da osudi "zemunski klan" i Legiju, da se obračuna sa klanovima Luke Bojovića i Miše Banane. Nisu oni hapsili kriminalace i huligane — oni takve puštaju na slobodu. Puštaju na slobodu ubice Brisa Tatona, puštaju Uroša Mišića, Bogdanova, Miladina Kovačevića, ponovo sude Stanku Subotiću…
Mnogi, za koje ne znamo, zbog borbe protiv kriminalaca rizikovali su živote, poput Miodraga Rakića, Nate Mesarović, Snežane Malović i Miljka Radosavljevića. Sve to ova vlast ne priznaje. Krenuli su i na intelektualce, a brutalno su se obračunali i sa SPC samo zato što se usudila da iznese svoj stav o Kosovu. Napadaju članove Fiskalnog saveta i optužuju ih za navodno ogromne plate, samo zato što su loše ocenili budžet. Kulturni poslenici koji su se drznuli da kritikuju proslavu Milanskog edikta i "našeg Konstantina" kažnjeni su kroz budžet za kulturu. Zbog navodne brige o građanima, ukidaju pretplatu RTS-u. Nova vlast će RTS-u deliti plate, a tada na red dolaze i urednici koje treba smeniti. To već gledamo u Politici, a videli smo u Novostima. Niko nije baš toliko naivan da ne vidi kakvu kampanju i zašto vodi baš televizija čiji je vlasnik najveći poreski dužnik u Srbiji.
Sve dok postoji DS postojaće svest o 20 godina koje smo mi proveli gradeći evropsku Srbiju, a koje su oni proživeli brukajući i sebe i nas. Nije njihov prelazak na evropsku stranu Srbije ni otrežnjenje, ni prihvatanje evropskih vrednosti. Ne, to je potpuna kapitulacija politike koja je na mržnji prema svemu što je u Srbiji evropsko opstajala 20 godina. Svaki novi napad dokazuje da su ostali isti. Oni najbolje znaju da će, ako brzo ne osvoje apsolutnu vlast u Srbiji, njihovih pet minuta evropske slave nepovratno izbledeti.
Tada neće moći da sakriju da nemaju ni plan, ni ljude da izvuku Srbiju iz krize. Neće moći jeftinim populizmom da reše nezaposlenost, kriminal i rastuću bedu. Neće moći da sakriju da je Tomislav Nikolić lagao Srbiju kada je sedeo na stiroporu i da je laže i danas. Samo ako DS nestane SNS će biti bolji i od SPS-a i od Palme, i od Rasima, Čede i Dinkića, makar i samo sa jednim Aleksandrom Vučićem. Oni će vladati samo ako DS više ne bude opcija evropske Srbije. Tada će Srbija ponovo postati ružna i nesrećna zemlja, a mi ćemo se opet stideti. Zato je važno da ovaj plan vlasti ne uspe.
Šta ako im plan ne uspe? Šta ako se neko zapita: "Pa dobro šta nam to nudi SNS sem Aleksandra Vučića"? Upravo tog trenutka čitava njihova apsolutna vlast raspuknuće se kao balon od sapunice. Znam da mnogi znaju sve ovo o čemu pišem. Znaju, ali ćute, jer se plaše. Krive za sve DS iz straha da ne zakucaju i na njihova vrata. I ja ih razumem. Ali, kada vašu decu počnu da saslušavaju u školi o tome ko je ukrao testove, kada im ukinu maturu, kada vam je predsednik čovek koji je na prevaru dobio diplomu, a ministar prosvete, koji za tu diplomu garantuje, sa maturom nema ništa, onda pristojan svet nema prava da ćuti! Zato je važno da se u medijima više piše o izmišljenom raspadanju DS, nego o obrazovanju, poljoprivredi, kulturi ili o činjenici da Srbija i dalje gubi 100.000 radnih mesta godišnje. Umesto rešenja kako da se spase 10.000 putara, koji će uskoro ostati bez posla, Mlađan Dinkić sprema se baš za to povećavajući za pet milijardi fond za otpremnine u novom budžetu. Za sve je kriv Dragan Đilas. Plan da se DS spusti na manje od 10 odsto podrške nije uspeo, pa je sada važno predstaviti novo rukovodstvo DS i mene, kao jedine krivce za sve, iako niko od nas nije vodio prošlu vladu.
Ima danas mnogo onih koji veruju da imaju bolju politiku od DS. Da imaju veći koalicioni potencijal, zato što bi se jeftino prodali. I onih koji znaju da politički neće postojati ukoliko se napravi "velika koalicija". Za sve njih imam dobru vest.
Za nas pitanje "velike koalicije" nije pitanje ko je iz evropske Srbije prihvatljiv Aleksandru Vučiću, nego kakav je Aleksandar Vučić prihvatljiv evropskoj Srbiji. I mi nemamo dilemu. Sve dok uz Aleksandra Vučića bude išao i ceo SNS, od Tomislava Nikolića preko Milana Bačevića, Gorana Kneževića, Aleksandra Vulina, Velje Ilića do onog iz pečenjare ili ljubitelja kubanskih cigara koji je pola familije zaposlio na Železnici, "velike koalicije" ne može biti.
Takav Vučić, ma koliko da radi, a radi, neće biti prihvatljiv za evropsku Srbiju i za DS. Ne zato što je Vučić loš, ili zato što smo mi ili vi bolji od njega. Nego zato što Vučić sa takvim SNS-om, od kojeg se često i sam ograđuje više nego od svojih koalicionih partnera koje ne može da smeni zato što u svojoj stranci nema bolje ljude da ih zameni, nije prihvatljiv za evropsku Srbiju, a samim tim ni za DS. Ljudi koji danas vode DS nisu krivi za loše rezultate prethodne vlasti. Ja sam pošteno radio i gradio Beograd, kao što je Bojan Pajtić gradio Vojvodinu. Ne očekujete valjda od nas da pristanemo da nas ponovo vode Petrović, Jeremić, Trivanova, samo zato što to od nas traže tabloidi ili vlast. Ne bežimo od odgovornosti da DS stane na čelo opozicije, ali ne tako što ćemo mi za sve biti krivi i da ponovo budemo čuvari političkih interesa drugih kojima je DS rekao — dosta. Takvu koaliciju napravio je Boris Tadić kada smo bili vlast i danas cenu toga plaća i on i čitav DS. Ja ne mogu DS staviti u funkciju njihovih interesa. Jedini smisao koalicije može biti interes evropske Srbije. Uslov o kojem ne možemo pregovarati za buduće koalicije pre ili posle izbora jeste da se sav politički uticaj koji imamo mora upotrebiti za sastavljanje ekspertske vlade koja će prvi put u istoriji Srbije raditi bez političkih pritisaka i neće biti u funkciji ispunjenja stranačkih interesa, nego u korist i za budućnost Srbije. Za nas to znači samo dve stvari: uspešan izlazak Srbije iz krize i uspešni pregovori sa EU. Mi verujemo da to može uraditi samo vlada u kojoj ne sede ministri opšte prakse, već najbolji ljudi koje Srbija ima. I da je jedino pokretanjem privrede moguće uspešno ostvariti oba ta cilja.
Zato ćemo pred građane izaći sa onim što smo u ovoj zemlji postigli za poslednjih 20 godina, a što je Srbiju dovelo na prag EU. I da ne bude zabune, ova vlast dobiće datum samo ako nastavi da sprovodi našu državnu politiku. A uspeće u tome samo ako mi danas, kada smo opozicija, ne dozvolimo da ih ucenjuju male stranke, kao što su ucenjivale nas. Ne zato što se nama žuri u vlast, nego zato što tako branimo evropski put Srbije. Mogao bih da kažem, danas se jasno vidi da datum nećemo dobiti dok ne ispunimo i poslednji zarez u obećanjima koja je ova vlast potpisala. I nije tačno da uživaju veće poverenje nego mi, nego su samo obećali više od nas.
Ali neću, doneli su teške odluke i na nama je da borbu za taj datum i za evropsku Srbiju nastavimo. Ne zbog njih, ne zbog nas, nego zbog dece koja rastu u ovoj zemlji i koja će se u njoj rađati. Ako na izbore, kada god budu, izađemo i sami, znam da ćemo dobiti mnogo veću podršku nego što nam danas stručnjaci u službi vlasti predviđaju.
Sa tom podrškom odbranićemo i državne institucije koje smo 20 godina gradili i demokratske procese koji su danas ugroženi. I nastavićemo da branimo državnu politiku Srbije za koju smo se mi i izborili. Stranke ne čine ni parole, ni programi, nego ljudi. Milica Delević ili Suzana Grubješić? Miodrag Stojković ili Žarko Obradović? Dušan Milisavljević ili Slavica Đukić-Dejanović? Goran Ješić ili Goran Knežević? Dragan Đilas ili Milutin Mrkonjić, Milan Bačević i Verica Kalanović? Boris Tadić ili Tomislav Nikolić? Borko Stefanović ili Nebojša Stefanović?
Dušan Spasojević ili Ivan Mrkić? Božidar Đelić ili Mlađan Dinkić? Nataša Vučković ili Zorana Mihajlović? Bojan Pajtić ili Ivica Dačić? Hoće li Srbija postići novi nacionalni dogovor, ili će se nastaviti borba za golu vlast, ne odlučuje DS, niti mi imamo izbor. Mi od istine ne možemo odustati. Pitanje je da li drugi na tu istinu imaju hrabrosti da pristanu.
Foto: Demokratska stranka
