Sunčano, mirno, idilično jutro. Sve dok se 19 minuta iza podneva
nije začuo huk.
Petrinja se pretvorila u grad dima i pepela.
A onda je sve sirene nadglasao jedan krik. Krik majke koja je zauvijek izgubila svoje dijete. Nikada toliko ljudi u isto vrijeme nije imalo istu želju - samo čuti da im je obitelj dobro. Telefoni nisu radili.
"Situacija je katastrofa. Jedva smo izišli van. Spašavamo ljude ko' šta može, šaljemo ih za Sisak, za bolnicu i to je to. Katastrofa, uglavnom. Ima dosta ozlijeđenih, padale su cigle ljudima po glavama", rekao je jedan djelatnik bolnice.
Jakov Lopar iz Mošćenice tada je pokazivao: "To je puklo, letilo na sve strane jedva smo sletili s krova i nismo tu nastradali i kad sam išo kući da vidim šta je kući čovjek nije stao na znak stop i zabio se u mene i onda sam pao u nesvijest, ispao iz auta i evo tu sam sad".
Osim Petrinje, Gline i Siska potres je sravnio kuće i štale u mnogim selima. Najteže je bilo u Majskim Poljanama. Tamo je potres ugasio pet života. Neki su pukim čudom ostali na živi.
Tomislav Suknaić iz Majskih Poljana rekao je: "Stali smo ispod vrata, ispod štoka, zagrlili se, digli ruke u vis da nas po glavi ne udara. Ono zasipalo sa strane i eto. Čekali da poginemo zajedno".
U crkvi u Žažini poginuo je orguljaš. Na razornu snagu prirode već istog dana odgovorili su ljudi - svojom snagom. Krenuli su iz svih krajeva Hrvatske kako bi pomogli napaćenoj Banovini.
Pred njihovom snagom ukinute su međužupanijske propusnice i cestarine - a uveden je val dobrote, koji je i danas mnogim ljudima jedina utjeha.
