Srpska afera sa visokim nivoom kancerogenog aflatoksina u mleku još odzvanja Evropom, ali srpska kolateralna priča o sistemu kontrole i referentnoj laboratoriji brzo je utihnula.
Prebrzo, ako se ima u vidu da je "afera aflatoksin" ukazala na potpuno rasulo u sistemu kontrole hrane u Srbiji.
- Odmah po izbijanju afere, a sada i po analizi superkontrole koja je došla iz referentne laboratije Evropske unije iz Holandije, videlo se da domaća kontrola ne radi svoj posao i tu je država najveći krivac. Mlekare čiji su uzorci koji ne ispunjavaju ni deset puta niži domaći standard treba kazniti - kaže za Mondo profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić.
Nisu samo političari krivi za neizgradnju laboratorije
Iako je najlakše za haotičnu situaciju svu krivicu svaliti na političare koji su vodili Ministarstrvo poljoprivrede, istina je mnogo bolnija.
Postojanje referentrne laboratorije i pod njom ustrojenog sistema kontrole u suštini nikome ne odgovara.
Državi iz razloga što je sam sistem kontrole veliki posao i to od one vrste koji se na ovim prostorima najmanje voli – konstantnog rada i to na visokom standardu.
Uz to, tu nema političkog profita, jer kontrola sama po sebi znači zameranje proizvođačima i trgovcima, bilo da su mali od kojih živi lokalna samouprava, bilo da su monopolisti koji drže neku granu trgovine i utiču na uvozno-izvozne bilanse čitave ekonomije.
Referentna laboratorija nije "tamo neka" ili "još jedna u nizu" laboratorija, već je vrh sistema kontrole u jednoj zemlji, sa najboljom opremom i stručnjacima u oblastima koje se kontrolišu.
To bi bilo isto kao da u pravosudnom sistemu postoje osnovni sudovi, bez apelacionog, vrhovnog ili ustavnog suda, koji ispravljaju greške nižih instanci.
EU: Nemamo s kim da radimo
Srbija svoju referentnu laboratoriju "gradi" decenijama. Iako je EU u taj projekat od 2003. uložila 15 miliona evra, stiglo sa samo do toga da se 2009. godine svećano otvori zgrada Direkcije za nacionalne referentne laboratorije (fitosanitarna laboratorija, laboratorija za bezbednost hrane, hrane za životinje i mleko; i laboratorija za rezidue) i na tome je ostalo.
Obuka dela ljudi je sprovedena, ali oni na kraju nisu zaposleni u toj ustanovi, dok oprema i dalje stoji neraspakovana.
Prethodni ministar poljoprivrede Dušan Petrović je rekao da su rad Nacionalne laboratorije kočile uprave za veterinu i za zaštitu bilja, smatrajući da postoji ustaljen sistem i već deset takvih liceniranih instituta, pa da otvaranje novog nije potrebno.
Predstavnik EU Vensan Dežer je čak zapretio da će odustati od projekta, pa je iz Vlade dobio čvrsta obećanja da će laboratorija krenuti u drugom tromesečju 2014.
Pare koje još nedostaju "da sve krene" uz 450 miliona dinara namenjinih iz budžeta za 2013. godinu, navodno će biti dobijene iz stranih fondova.
Pored manjka referentne laboratorije, Srbija nema ni imenovane nacionalne laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka onako kako ih Evropska unije prepoznaje. EU je i tu spremna da pomogne sa parama i opremom ali "nema s kim da radi".
- Ta oprema još nije nabavljena jer u Srbiji nije bilo nikoga ko bi mogao da je primi, niti da se obuči za njeno korišćenje - rekao je pre nekoliko dana Vensan Dežer i dodao da je o tom problemu već razgovarao s najmanje tri nadležna ministra.
Otvoreno govoreći, sistem veterinarske i fitosanitarne kontrole u ovom trenutku ne odgovara ni proizvođačima, ni trgovcima. Prosečno srpsko gazdinstvo je malo i siromašno, a uvođenje svakog standarda i njegovo održavanje košta.
Kupuju mleko "na belo"
Sa druge strane, predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski tvrdi da se za bolju kontrolu zalažu oni veći proizvođači jer bi im to donelo veći profit.
Ona za Mondo kaže da i sada samo nekoliko najvećih mlekara u Srbiji analizira mleko pri preuzimanju (da bi ga platilo prema parametrima kvaliteta) dok ga sve ostale mlekare kupuju "na belo", tj. bez analize.
Sa tim se slaže i profesor Miladin Ševarlić koji kaže da "tri uzorka koja prelaze i novu-staru granicu od 0,5 mikrograma aflatoksina pokazuju zabrinjavajuću društvenu neodgovornost proizvođača od kojih su uzeti".
On predlaže da se, dok "inspekcija ne proradi", uvedu kategorije skupljeg mleka prve klase (po EU standardu aflatoksina) i jeftinijeg (sa maksimumom po domaćem pravilniku).
- Taj ekonomski, novčani, način jedini je pravi način da se proizvođači podstaknu da unapređuju svoj kvalitet - kaže Ševarlić.
Jeste da će kada se uspostavi se piramida prave kontrole, mnogi ratari i trgovci žitaricama, stočari i mlekare imati velikih problema ili čak prestati sa radom, kaže profesor Ševarlić ali navodi i da moramo shvatiti da bez poštovanja standarda nemamo šta da tražimo u utakmici sa evropskim proizvođačima.
- Ako se ne spremimo već sada, kada uđemo u EU mogu svi da stave ključeve u brave - upozorava profesor Ševarlić.
