Detinjstvo. Deo života koji je zaslužan za ono kakvi ćemo biti kad porastemo, kada se druže dvoje dece od kojih je jedan budući Bil Gejts i budući Cile kopač kontejera. Kada je par svetlećih patika najveće bogatstvo. I bez obzira da li ste odrasli uz kafansku pevačicu ili uglednog advokata, kao deca smo svi imali nešto zajedničko. Šta?
1. Nutela - dečja sreća u tegli
Nema tog deteta koje nije bilo musavo od nutele. Svi smo je jeli. Kašikom, naravno. Ritual gojenja od nutele počinjao je onog momenta kada se nutela ugleda, a završavao se kada se oližu tegle. Onda odete kod mame i vučete je za suknju "maaamaa boli me puuupaa!!".
2. Manipulacija roditelja
Čuveno pitanje "Koga više voliš, mamu ili tatu?" imalo je tri različita odgovora, u zavisnosti od toga koji je roditelj prisutan. Voleo se onaj roditelj koji je tu, uz obavezan završetak da se ne kaže onom drugom. Ako su oba roditelja prisutna, odgovor je glasio "jednako". Tu se vide i prvi začeci demokratije.
3. Visinski problemi
Kada bismo poželeli da sipamo čašu vode ili da dohvatimo nutelu, naših 96 cm visine bi nam sve otežali. Onda bismo se posvetili friklajmbingu. Umesto stena, peli smo se na stolice, sudoperu, sto ili bilo šta u blizini pogodno za pentranje.
4. Grickanje noktiju
Ne na rukama - na nogama! Sedneš, gledaš ilegalni karton netvork i jedeš nokte na nogama. Mama prolazi i krsti se, ništa joj nije jasno. No vas boli uvo - vi to možete, čik probaj mama.
5. Postavljanje nemogućih pitanja
"Mama, zašto Adam i Eva imaju pupak na ovoj slici ako ih nije mama rodila?", "Tata zašto ne možeš da popraviš sudoperu ako si ti supermen", "Tata, jesi ti stvaran, pošto mama kaže da si nemoguć?". Ovakva i još milion gorih pitanja postavljali smo svi mi, na muku naših jadnih roditelja, koji bi promenili pet boja, a onda dali najgluplji mogući odgovor, kao što je ona legendarna glupost da decu donose rode.
6. Polazak u školu
Nema deteta koje nije brojalo dane do polaska u školu. Još 123 dana, još 78 dana, još 14 dana... Brižljivo su se birale sveske za školu, uvijači, torbe, pernice. Skupljali smo olovke i flomastere i živeli za taj 1. septembar, koji ćemo proklinjati do završetka školovanja.
7. Seksualni život roditelja
Nije postojao dok smo mi imali mlečne zubiće. Ovu jamu su roditelji sami sebi iskopali, jer su lupali o Babarogi zbog koje smo spavali između mame i tate. Tata bi verovatno gledao u vašeg roze medu koji je ležao između njega i mame i pitao se kada su roze gaćice zamenjene roze medvedima.
8. Arhitektura
Nezavisno od pola, svako dete je jednom poželelo da bude arhitekta, igrajući se lego kockicama. Dizali smo kuće, mostove, zgrade i nervirali se kada nam nestane pločastih kockica za krov. Naše kućice su bile visoke, šarene i bili smo u stanju da im se divimo satima, dok se ono trapavo dete ne saplete i ne sruši lego čikici krov nad glavom.
9. Igre
Manje više svi smo se igrali istih stvari. Ledenog čikice, kaladonta, moćnih rendžera, Indijanaca i kauboja... Sve devojčice su volele barbike i pravile im kuće u kojima su sapuni bili sofe, kutije stolovi a kašike ogledala.
Pogledajte koliko toga zajedničkog! Sigurno ste se vi setili još sto stvari - dodajte. I pored toliko zajedničkih stvari, izrasli smo u naizgled potpuno različita stvorenja. Sada se ne volimo na osnovu milion stvari koje nam tad nisu smetale - nacionalnost, vera, izgled, novac. Ipak, ako malo "mućnete glavom" kao u vrtiću, shvatićete da ako nam to tad nije smetalo, zašto bi sad? Igrajmo se zajedno!
