Već smo se toliko svi navikli da radimo osam sati (često i više) dnevno, da skoro nikome ne pada na pamet da bi radno vreme moglo jednog dana da se skrati.
Ekonomista Goran Nikolić ima ideju koja za sada zvuči neverovatno. On smatra da radna nedelja treba da traje 30 sati, što bi značilo radon vreme od šest sati dnevno, piše Kamatica.com.
Njegova teza je da će na taj način skoro svi ljudi imati posao, što znači da u svetu praktično ne bi bilo nezaposlenih.
- Zaposleni bi imali više slobodnog vremena, a ljudi koji ne rade bi lakše došli do posla. U celom svetu je danas privilegija imati posao. Onaj koji radi je “car”, a čovek koji je nezaposlen je u vrlo teškoj situaciji. On nije samo ekonomski izopšten, već i socijalno. Nezaposleni ljudi koštaju i zdravstveni sistem jer upadaju u krize i depresije. Naravno da bi bile manje plate za one koji rade, ali bi bila ukupna prednost za društvo. Ukupan nivo plata bi bio isti ili veći, ali bi bile ravnomernije rasporođene - kaže Nikolić.
On navodi da “vlasnici kapitala nemaju interes za skraćivanje radnog vremena jer se njima ne isplati da obučavaju nove radnike, zato što je veća iskošišćenost profesionalaca, nego da imate na svaka tri radnika jednog novog.
Poslodavcima bi novo radno vreme donelo veće troškove, imali bi više štete nego koristi, ali sa aspekta ukupne zajednice mislim da je to rešenje uz pomoć kojeg bi na jedan lep način svi zajedno izašli iz krize”.
Mnogi ne znaju da su se francuski sindikati izborili za sedmočasovno radno vreme 2000. godine i da čak ni surovi Sarkozi nije uspeo to da promeni. Slični rezultati su sprovedeni u drugim zemljama EU, poput Nemačke, kroz kolektivno pregovaranje.
Mnogi teoretičari smatraju da je forsiranje zaposlenih da rade previše sati pogrešan koncept, jer ne samo što su umorni radnici skloni greškama i povredama, već i njihovo nezadovoljstvo obara produktivnist.