Cena obradivog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u poslednjih pola godine drastično je skočila, pa umesto 8.000 evra, hektar najskuplje njive u našoj zemlji sada košta čak 16.000 evra.
Naglo poskupljenje oranica je, kako kažu agronomi, posledica toga što se ulaganje u zemljište pokazalo kao najsigurnija investicija u kriznim godinama. Na cenu oranica uticao je i dolazak 230 stranih kompanija, koje su u Vojvodini do sada uložile ukupno 6,432 milijarde evra.
Zemlju uglavnom nude naslednici i potomci zemljoradnika koji žive u gradovima i nemaju nameru da se bave ratarstvom, pa prodaju nasledstvo.
Poljoprivrednici po vojvođanskim i selima u centralnoj Srbiji ne prodaju zemlju. Naprotiv, sve je više mladih ljudi koji se bave agrarom i pored obrade svoje zemlje uzimaju i tuđu pod arendu.
- Pre pola godine jutro poljoprivednog zemljišta koštalo je do 5.000 evra, a sada je 8.000. To znači da je hektar sa 8.000 evra otišao na 12.000, a ima i onih koji traže 15.000 - kaže za Novosti Miroslav Kiš, iz Asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Poskupljenje poljoprivrednog zemljišta nije samo srpski trend, već se to dešava i u zemljama u regionu, ali i u svetu. Naime, zbog hrane, koja je sve skuplja, raste i cena poljoprivrednih dobara, pa tako i oranica.
- Oni koji imaju kapital, do pre nekoliko godina najviše su ulagali u nekretnine, i to se pokazalo kao loša investicija u ovim kriznim godinama. Pošto su sada svi svesni da samo zemlja ne može da devalvira, oni koji imaju para, počeli su sve više da je kupuju. I sada, pošto obradivih površina ima sve manje, logično - raste im i cena - objašnjava Kiš.
Najkvalitetnije zemljište, černozem, kupuju domaći kupci koji su došli do para u tranziciji i strana lica preko ćerki firmi, tvrdi Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta.
- Stranac nalazi fizičko lice u Srbiji koje na osnovu „džepnih“ ugovora kupuje zemljište i onda u advokatskim kancelarijama sklapaju ugovor o pozajmici. Oranice se stavljaju pod hipoteku po toliko visokoj kamati tako da kupac, pošto ne može da vrati pozajmicu, ustupa zemljište strancu - objašnjava Ševralić za Novosti.
Pored sve manje obradivih površina, za skok cena njiva u Srbiji zaslužne su, tvrde stručnjaci, i privatizacije poljoprivrednih kombinata, koje su dovele do toga da država u svom vlasništvu više nema mnogo hektara. Zakup zemlje je, tako, dosta poskupeo, pa su mnogi tu videli šansu za zaradu.
- Kroz kupovinu oranica, mnogi novopečeni bogataši peru novac i ujedno ulaze u atraktivan biznis, kojeg očekuju sve bolji dani - tvrdi Milan Prostran, sekretar Privredene komore Srbije, zadužen za poljoprivredu.
On procenjuje da će onaj ko danas kupi zemlju za nju dobiti višestruko višu cenu kada uđemo u Evropsku uniju.
- Do sada se veliki broj ljudi obogatio iznajmljivanjem državne zemlje na kojoj su pojedinci reizdavanjem uzimali veliki novac. Tu su koristili prednosti neadekvatnog subvencionisanja po površini, a ne po prinosu gde su oni zarađivali, a država gubila - objašnjava Prostran za Novosti.
