Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je u intervjuu za Nedeljnik da centralna banka mora da obezbedi stabilnost cena, ciljanu inflaciju i stabilnost finansijskog sistema kako bi se ostvarila tri ključna cilja koja je postavio vicepremijer Aleksandar Vučić, a to su "ekomonija, ekonomija i ekonomija".
"Ali moram i da vodim računa u okviru nadležnosti NBS o uravnoteženosti - skladu celine: banka, privreda, zaposlenost, javni dug, kreditni rejting, poslovni ambijent", dodala je guvernerka i i naglasila da fiskalna konsolidacija, iako neophodna, nije dovoljna.
"Stabilne javne finansije su krov stabilnog sistema koji je temelj. Ali, dok ne stvorimo stabilan temelj, zasnovan na proizvodnji i na stvarnim troškovima proizvodnje, ali i održivim socijalnim i ekološkim troškovima, moramo ozbiljno i s merljivim rezultatima da radimo na fiskalnoj konsolidaciji. Ostvarujući stabilnost inflacije na ciljanom nivou u srednjem i dugom roku, NBS otvara prostor za podizanje kredibiliteta monetarne politike. Dodatnim smirivanjem oscilacija kursa dinara stvaraju se uslovi za vraćanje poverenja u nacionalnu valutu. Rast poverenja u dinar rezultiraće snižavanjem nivoa evroizacije i povećanjem efikasnosti monetarne politike. Niže kamatne stope, kao posledica relaksiranije monetarne politike, uticaće na snižavanje troškova zaduživanja, a samim tim i na povećanje kreditne i privredne aktivnosti i smanjenje nivoa nenaplativih potraživanja. U uslovima povećanog privrednog rasta i stabilnih tržišnih uslova naša zemlja bi postala atraktivnija za privlačenje dugoročnog kapitala", poručila je Tabakovićeva za Nedeljnik.
O stavu ministra privrede Saše Radulovića da je "ključna subvencija" smanjenje poreza na rad, kao i da je pogrešna politika baziranja na strane investitore, nego nam je jedina šansa da se okrenemo domaćoj privredi, guvernerak kaže:
Danas smo, više nego ikada postali svesni i da dosadašnja dugogodišnja praksa neracionalne potrošačke usmerenosti domaće ekonomije nužno mora da bude zamenjena investiciono, odnosno izvozno orijentisanom upotrebom stranih izvora finansiranja. Da bi se Srbija modernizovala, potrebno je da svi nosioci ekonomske politike, sve instance države, rade na unapređenju investicionog ambijenta neophodnog za privlačenje stranog kapitala. Monetarna politika i stabilnost finansijskog sistema, sa NBS kao svojim nosiocem, važna su karika u lancu razvoja pogodnog investicionog okruženja. Stabilnost makroekonomskih i finansijskih uslova nije samo mehanizam za privlačenje investitora, već i faktor od koga u velikoj meri zavise sami efekti stranih direktnih investicija na domaću ekonomiju. Koristi za zemlju u koju se investira biće izraženije ukoliko je ekonomski i finansijski sistem dovoljno razvijen i stabilan, odnosno ukoliko se investicije usmeravaju u razvijanje proizvodnih kapaciteta i efikasnije korišćenje prirodnih resursa. Da li će kapital doći u formi stranih direktnih investicija ili u formi portfolio investicija, u velikoj meri zavisi kako od međunarodnih faktora (investicioni ciklusi, globalna percepcija rizika i pozicija likvidnosti na međunarodnim tržištima) i unutrašnjih faktora (platno-bilansna pozicija, privredni rast i makroekonomska perspektiva jedne zemlje). NBS svojim aktivnostima i merama pokazuje čvrstu rešenost i predanost da u domenu monetarnog i finansijskog sistema obezbedi stabilan ekonomski ambijent, kao podsticaj za dalji priliv kapitala i brži privredni rast.
Na pitanje ko je razorio taj sistem i da li je nju kao i ministra Radulovića sramota zbog pljačkaške privatizacije, tabakovićeva kaže:
Razorili su ga maskirani menadžeri koji se pretvaraju da su kapitalisti-vlasnici. Na tom poslu ostaju kratko i ne pokazuju stvarnu posvećenost ni korporaciji ni tržištu. Važniji su od vlasnika akcija, kapitala. Menadžeri u kapitalizmu - oni podučavaju vladu riziku, inicijativi, a sebe isplaćuju kao da su vlasnici. Oni koriste upućenost - informacije, oni su ti koji znaju rizike i mogućnosti, aranžeri operacija, skretničari štednje. Da je zakon o vlasničkoj transformaciji iz 1997. godine dopunjen odredbama o oročenosti i obaveznosti tog procesa, mi danas ne bismo govorili o ovim stopama nezaposlenosti. Zakon o privatizaciji iz 2001. nije bio feleričan, on je imao ugrađenu manu, i ja sam na to upozoravala u vreme donošenja, i sve vreme njegove primene. Ja nisam srećna što su mi pogubni rezultati privatizacije dali za pravo. Ali ne mogu da se stidim u ime onih koji nisu hteli da prihvate upozorenja.
A komentarišući spekulacije da li je Srbija pred bankrotom, kao i zar nije bolje i da bankrotiramo nego da oživljavamo stalno nešto što je u stanju kome, guvernerka navodi:
Pošto je u Srbiji podignut prag tolerancije na teške reči i loše vesti, mnogi su prinuđeni da danas takvim terminima pozivaju na ozbiljnost. Stečaj i bankrot kao izumi nisu lako primenljivi na državu, njeni međunarodni poverioci nisu spremni na otpis potraživanja, iako je s druge strane država kao vlasništvo građana nad kojom nemaju mnogo direktnih upravljačkih prava, u ovakvoj situaciji upravo zbog prečestog otpisa - "opraštanja" dugova pojedincima. Uverena sam da je jedini način izlaska iz ove situacije upravo ovo što se čini: prikazivanje svih dugova i potraživanja, identifikacija svih privilegovanih, "veštih" u pravljenju rupa u zakonu, onih koji su zakon zaobilazili, onih što nas pitaju "ako si pametan, zašto nisi bogat" i onih koji su smatrali da umeju da drske i bahate "pokriju papirima kako se ne bi pokrivali ćebetom u zatvoru"? Jer šta vredi što pozivate investitore subvencijama i rečima, a odbijate ih korupcijom, pravnom nesigurnošcu?
Mnogi kažu kako je jedan od glavnih razloga za pad Borisa Tadića bio Dejan Šoškić. I vi sigurno znate da ukoliko evro skoči na 200 dinara, Vučićeva popularnost se progresivno umanjuje. Koliko je teško u takvoj situaciji biti guverner NBS?
Narodna banka ne cilja nijedan nivo kursa i da njegovu vrednost određuju realni faktori. Tako su fluktuacije kursa iz prethodnog perioda bile rezultat turbulentnih kretanja na svetskim finansijskim tržištima. Ti uticaji su privremeni i njihovo neutralisanje ne zahteva obimnije angažovanje NBS na deviznom tržištu. Moram da naglasim - nema potrebe za posebnim merama, pošto svojim doprinosom makroekonomskoj stabilnosti, ne samo NBS, već i vlada najavljenim merama obezbeđuju stabilnost kursa. Mislim da je važno da je dinar stabilan. Sve definicije, teorije i funkcije realnog kursa u Srbiji su izvitoperene. I ocene o tome zavise od toga da li procenjujete njegov uticaj na inflaciju ili na platni bilans. Ali, da li treba Fridmanovu definiciju - da je "nestabilnost kurseva simptom nestabilnosti u dubini ekonomske strukture" - da dokazujemo dozvoljavajući da ta nestabilnost bude kreirana od onih kojima je profit jedini zakon? To je moj posao, a od stabilnosti koristi imaju građani Srbije koji mogu da budu zahvalni predsedniku Tomislavu Nikoliću koji me je predložio na ovu funkciju i Aleksandru Vučiću koji je javnosti vrlo slikovito objasnio kako ja reagujem na pritiske. Rado se setim njegovih reči: "Da vidim tog ko će njoj da naredi da uradi nešto što ona smatra da nije u redu." Ta vrsta podrške da budete svoji, obavezuje vas pred javnošću Srbije.
Kako vi kao šef centralne banke ocenjujete to što u narodu bankari važe za derikože? Zašto su u Srbiji krediti najnepovoljniji, a banke nemilosrdne kao u slučaju kredita u švajcarskim francima? Da li možete da obećate građanima da ćete dovesti banke u red? Ili šta možete da obećate kao promenu u bankarskom sistemu u narednom periodu?
Bankarstvo se udaljilo od običnih ljudi i manjih preduzeća iako im je dostupno iz fotelje. Nije tu reč samo o neprozirnim finansijskim manipulacijama i neprimerenoj pohlepi. Mnogo je važnije vratiti bankarstvu osnovnu ideju korisnosti, stabilnosti i realnog rasta. Bankarsko tržište i bankarski sistem žive sudbinu koju određuju svetska finansijska tržišta i kretanja na njima, ali i države, privrede i građana Srbije. I svaki pojedinačni učesnik pokušava da ostvari dobit i smanji troškove. Najvažnije je da u tom radu, zaradi i štednji, nema varanja i zavaravanja. Kad ovo kažem, mislim na bilanse svakog od nas, kako pojedinaca tako i institucija, na pravila koja propisujemo i kojih se pridržavamo, na ugovore u kojima ne treba da bude nerazumljivih fraza i sitnih slova i na to da imamo funkcionalnu povezanost, međuzavisnost, ali i da nam je neophodna svest o ograničenjima.
Sve više zemalja odbacuje MMF kao "slamku spasa". U jednoj od depeša Vikiliksa stoji i vaša izjava iz 2009: "Uz odgovornu monetarnu politiku, Srbiji ne bi bio potreban MMF." Šta je vaš stav danas?
Isti. MMF nam je potreban kao kontrolor i savetnik, kao dokaz da vodimo kredibilnu monetarnu i ekonomsku politiku. Potreban nam je aranžman iz predostrožnosti bez zaduživanja i ne zbog novca.
Kako tumačite dolazak svetskih eksperata u Srbiju? Da li imate kontakte s ekipom Stros Kana? I da li su vama u nekom segmentu pomogli?
Stros Kan je pojavljivanjem u vladi razbio to srpsko političko blato u koje ulaze samo netalentovani, neobrazovani, nekvalifikovani.
Kritikovali ste ekonomsku politiku svih postpetookotbarskih vlada. Da li su za vas Đelić, Vlahović, Pitić, Jelašić srpski "čikaški momci"? I po čemu se Lazar Krstić razlikuje od njih? Da li su oni zaista imali slobodu kreiranja ekonomskih politika? Da li su se uopšte borili za to pravo?
Ja razlikujem izvođače radova i branitelje ideja od kreatora ideja. Lazar ima slobodu kreiranja, ograničenu nasleđem, i podršku. Važno je da je svestan svih zabluda čije smo žrtve danas i gde su nas dovele pohlepa i sebičnost, i ona iz sveta i ova koju gledamo golim okom. Razlikuju se po ličnoj skromnosti, izuzetnoj posvećenosti, ali i po kvalitetu predlagača i snazi podrške.
Jorgovanka Tabaković je u ekskluzivnoj političkoj i životnoj ispovesti za Nedeljnik govorila o nekim nepoznatim detaljima iz njene biografije, o svojim žrtvovanjima u politici, Zoranu Đinđiću, Aleksandru Vučiću, Vojislavu Šešelju, Borisu Tadiću, Tomislavu Nikoliću, Ivici Dačiću, ali i o Vladimiru Putinu, Dragoslavu Avramoviću, te biznismenima Miroslavu Miškoviću i Milanu Beku, kao i o tome koji lik iz srpske istorije bi stavila na novčanicu od 10.000 dinara.
Foto: Medija centar Beograd
