Centar za istraživačko novinarstvo Srbije obišao je fabrike koje je država oduzela Darku Šariću i utvrdila da je stanje u njima jako loše.
Prema rečima radnika, dok je vlasnik firmi u kojima su radili bio Darko Šarić plate su isplaćivane, a bilo je i napretka u proizvodnji i poslovanju. Nakon podizanja optužnica i oduzimanja imovine od Šarića i njegovih saradnika, upravljanje nad preduzećima je preuzela država, a ona su počela da stagniraju ili propadaju. Blizu šest stotina radnika je ostalo bez posla, a proizvodnja se odvija smanjenim kapacitetom.
Firma „Jedinstvo“ nekada jedan od većih proizvođača hrane u Vojvodini. Prilikom posete preduzeću u oronuloj zgradi novinari su zatekli tek nekoliko radnika, koji su pokušavali da nađu razlog da se što pre udalje.
- Vidite, plaše se. Niko vam tu ne sme ništa reći - kaže Dušan Gušić, predsednik sindikata radnika „Jedinstva“.
Prema izveštaju Agencije za privatizaciju, „Jedinstvo“ je u vreme kupovine imalo 128 radnika a ostalo je pedeset i dvoje ljudi.
Konzorcijum fizičkih lica koji su činili Milorad Savić, Višnja Jerković i njen otac Mile Jerković sklopio je 27. maja 2007. godine ugovor sa Agencijom o kupovini „Jedinstva“. Mile Jerković, koji je u Srbiji privatizovao veliki broj preduzeća, danas je saradnik u procesu koji se vodi protiv Šarića. Višnja je u to vreme, kao dvadesetogodišnjakinja, već posedovala pet firmi.
Već tokom prve kontrole u julu 2008. godine, Agencija je imala primedbe na rad nove uprave: kasnila je uplata druge rate, a kontinuitet poslovanja bio je ugrožen zbog pada produktivnosti. Prema izveštajima Agencije, da bi se izvršile obaveze iz kupoprodajnog ugovora o investiranju 23,5 miliona dinara kupljene su polovne mašine od Marije Jerković – druge ćerke Mileta Jerkovića, dok je ostala oprema kupljena od Jerkovićeve firme „Poljostroj“.
Jovo Janjić je nekada u preduzeću bio električar, a sada kao portir čuva prazne silose. Janjić kaže da namere Jerkovića nisu bile da očuva, već da proda imovinu.
- Prodali su prvo otpad, polovne traktore.. Sve što su mogli rasprodali su – kaže on.
U maju 2009. godine, novi vlasnik postao je Šarićev advokat Radovan Štrbac. Firma je već tada bila u ozbiljnim finansijskim problemima, a račun je bio blokiran godinu dana u kontinuitetu. Radnicima je kasnila isplata 14 plata iz vremena pre privatizacije. Štrbac je izjavio za CINS da je Jerković, kojeg je takođe zastupao, bio u dugovima i da mu se žurilo da proda firmu.
- Te 2009. godine razgovaramo oko toga da to kupim ja, dakle ne Darko Šarić nego ja. Tada sam mogao da kupim bilo koju od 30 (Jerkovićevih) firmi, jer čovek nije imao dinara, više nije mogao da se zadužuje – tvrdi advokat.
Ali Jerković tvrdi novinarima CINS-a da preduzeće ipak nije kupio Štrbac.
- Nije on dao novac nego gospodin Šarić, a on ga je samo predao – kaže Jerković.
Radnici „Jedinstva“ na ovaj period gledaju kao na vreme u kojem su se još nadali da bi stvari mogle da se promene na bolje. Gušić objašnjava da je Štrbac pokrenuo proizvodnju, počeo da isplaćuje plate, a i računi su bili odblokirani.
Nade radnika prekinulo je hapšenje Štrpca 8. februara 2010. godine zbog učestvovanja u pranju novca u okviru grupe Darka Šarića. Mesec dana kasnije vođenje firme preuzima Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.
- Kada su došli (predstavnici Direkcije), mi smo izgubili sva prava. Direkcija nama upravlja, međutim nema nikakvih obaveza prema radnicima zato što nemaju fond za isplatu ličnih dohodaka, već je isplata trebalo da bude od naše robe, a mi robe nemamo - kaže Gušić i dodaje da su mu u Direkciji rekli da rešavanje tog slučaja može potrajati godinama. Kaže da radnici plate nisu primili od decembra 2011. godine.
//www.youtube.com/embed/PnCPcqZxcfg
Privredni sud u Novom Sadu pokrenuo je prošle godine stečajni postupak nad „Jedinstvom” a radnici se nadaju da će im nakon reorganizacije biti bolje, jer gore ne može.
Milan Beronja je u preduzeću već 34 godine, a do stečaja je radio kao traktorista. Novinari CINS-a zatekli su ga kako sa psom obilazi dvorište u kojem se nalaze preostale mašine, garaža sa radionicom i prostorije za sezonske radnike. U kantini u kojoj su se nekad hranili radnici danas borave samo ptice koje su tu pronašle sklonište.
- Čitav život živim ovde. I žena mi je ovde radila. Ali od uvođenja stečaja kažu – jedan supružnik ide, drugi ostaje. I tako ona ode - priča Beronja.
Sa 4.000 hektara obradive površine, „Mitrosrem“ je jedno od većih poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini.
U Direkciji preduzeća, na zidu kancelarije, izloženi su njihovi prepoznatljivi proizvodi: „Corn flakes“ kukuruzne pahuljice, zelena kesa „Palente“ sa likom plavokosog dečaka, smoki „Jumbo flips“, kao i pehari i medalje kojima su nekada nagrađivani za kvalitet proizvoda.
Međutim, članovi sindikata i radnici „Mitrosrema“ pričaju da preduzeće danas radi značajno smanjenim kapacitetom. Broj radnika se u odnosu na period pre privatizacije smanjio sa 969 na 520 zaposlenih. Računi preduzeća su od 2010. sa kraćim prekidima blokirani, zbog čega se celokupno poslovanje odvija preko računa Veterinarske službe „Radinci“, koja je u vlasništvu „Mitrosrema“. Stevan Jovanović, predsednik sindikata, kaže da su pogoni u funkciji, ali da u njih nije bilo ulaganja od kad je Direkcija preuzela upravljanje.
Preduzeće je krajem decembra 2006. godine kupio biznismen Zoran Ćopić. On je prošlog četvrtka u Bosni i Hercegovini osuđen na 4,5 godine zatvora zbog pranja novca za Darka Šarića. U Srbiji se protiv njega vodi pet postupaka zbog šverca cigareta, zloupotreba u privatizacijama i pranja novca. U intervjuu za CINS, sedam dana pred hapšenje, rekao je da mu Šarić nikada nije uplatio puni iznos za „Mitrosrem“, niti je preuzeo vlasništvo.
Prema izveštajima Agencije za privatizaciju, nakon privatizacije firme usledilo je uzimanje velikog broja kredita, preuzimanje dugova i garancija za zaduženje drugih firmi.
Početkom jula 2009. godine Ćopić ustupa svoj udeo u „Mitrosremu“ preduzeću „DTM relations“ iz Beograda. Iza ovog poslovnog dila je, kako se kasnije saznalo, stajao Šarić. Stojan Jakovljević, predstavnik „Mitrosremove“ fabrike Corn Produkt, kaže da su u tom periodu dugovi smanjeni, a plate redovno isplaćivane.
Sredinom jula 2010. godine Viši sud u Beogradu doneo je rešenje o privremenom oduzimanju Šarićeve imovine, čime je udeo “DTM relations”-a u „Mitrosremu“ – blokiran. Mesec dana kasnije Agencija raskida Ugovor o prodaji „Mitrosrema“ sa „DTM relations“ zbog neispunjenja ugovornih obaveza.
Kako kažu radnici „Mitrosrema“, u tom trenutku počinju njihove muke. Jovanović kaže da im država nakon zaplene preduzeća 2010. godine nimalo nije pomogla i da je neophodno razrešiti status „Mitrosrema“.
- Nismo državno preduzeće, iako je vlasnik 85% kapitala država, a zvanično i dalje stoji da je vlasnik „DTM relations“ koji više ne postoji - objašnjava Jovanović i dodaje da zbog blokade računa ne mogu normalno da posluju, zbog čega mogu otići u stečaj.
//www.youtube.com/embed/dNfr-8yTlNo
Osim „Mitrosremom“, Direkcija trenutno upravlja ugostiteljskim preduzećima „Putnik“ i „Vojvodina“ iz Novog Sada. Zbog velikih dugova je otvoren stečajni postupak nad „Palićem“. Od februara 2012. hotel „Prezident“, koji se nalazi na Paliću, kao i hotel „Patria“ i „Bečki restoran”, koji se nalaze u Subotici, spremni su za prodaju, ali još bez uspeha.
Šarićevo preduzeće „Municipium S“ kupilo je u martu 2008. godine firmu „Forum-plasman“ iz Novog Sada, a od firme koja 2010. godine nije imala dugove, sada dugovanja iznose 1,65 miliona dinara.
„Mladi Borac“ iz Sonte, koji je vlasnik 1.600 hektara zemlje u Vojvodini je, prema navodima optužnice, Štrbac zakupio od države 2009. godine u ime Darka Šarića, a danas njim upravlja Agencija za privatizaciju. „Bratstvo“ iz Preševa, još jedna od Šarićevih bivših firmi, koja se zvanično bavi trgovinom na malo, se takođe danas nalazi u lošoj situaciji. Nju je država preuzela od Šarića maja 2012. godine, a ovo preduzeće je u nezavidnoj situaciji zbog velikih dugova i da opstaje tako što iznajmljuje svoju imovinu
